Od 7 svetskih čuda starog sveta, za izgradnju čak 5 njih su zaslužni Antički Grci. Četiri od njih se nalazilo na teritoriji nekadašnje Grčke.
Nažalost, jedino što je i do danas od tih arhitektonskih dela sačuvano jesu piramide u Gizi, koje se nalaze u Egiptu.
Još jednom nažalost, tek pojedina svetska čuda antičkog sveta bi se danas nalazila na turskoj teritoriji.
Ova arhitektonska dela su se našla na listi prosto zato što se smatralo da su ona predstavljala vrhunac napretka ljudi toga doba.
Smatra se da je Otac istorije, kako su nazivali Herodota, zaslužan za ovaj jedinstveni popis. Naime, prvi pomen svetsih čuda antike se javlja oko 450 g. pre Hrista. Jednostavno je on tom prilikom naveo građevine, kojima su se svi u tom periodu divili zbog njihove velelepnosti.
Zanimljivo je da su Herodotovu ideju kasnije nastavili i Filon, filozof iz Vizantije i Antipater, pisac iz Sidona. Upravo oni se smatraju zaslužnima što mi danas znamo baš za listu, na kojoj se nalaze ove građevine:
- Artemidin hram u Efesu
- Keopsova piramida u Gizi, Egipat
- Kolos sa Rodosa
- Semiramidini viseći vrtovi u Vavilonu
- Statua Zevsa u Olimpiji
- Grobnica Mauzola u Halikarnasu
- Svetionik – Faros u Aleksandriji
Artemidin hram je izgrađen oko 550 g. pre Hrista. Ostaci hrama posvećeni boginji Artemidi se danas mogu videti u gradu Efesu, koji se nalazi na turskoj teritoriji. Projekat za hram je načinio starogrčki arhitekta Herosifron. A osim Fidije, statue za hram su radili i antički vajari Fradmon, Polikleit i Kresilas. U noći kada je izvesni Herostratus zapalio Artemidin hram, 21. jula 356. godine, rođen je i Aleksandar Veliki.
Kolos sa Rodosa je izgrađen u periodu od 292. do 280. G. pre Hrista. Skulptura boga Sunca, Heliosa se nalazila na samom ulasku u luku Mitraki, na grčkom ostrvu Rodos. Smatra se simbolom jedinstvenosti stanovnika potonjeg ostrva, a koje je nastalo od 3 grada – države i to: Lindosa, Lalisosa i Kamirosa. Punih 12 godina je trajala izgradnja ove jedinstvene statue i na tom mestu je stajala sve do velikog zemljotresa, 226 g. pre Hrista. Smatra se da je statua prelomljena u kolenu, gde je bila i najslabija. Iako je egipatski kralj Ptolomej III kasnije ponudio da finansira rekonstrukciju Kolosa, ostrvljani su tu ponudu odbili, a nakon što su zatražili mišljenje lokalnih proroka. Nedavno je objavljen novi projekat statute Kolosa, koji je u planu da ponovo bude vraćen na prvobitno mesto.
Statua boga Zevsa je izgrađena oko 457. g pre Hrista u Olimpiji. Fidija je zaslužan i za ovu skulpturu, koja je trebalo da bude postavljena u Zevsovom hramu. Sa zabranom održavanja Olimpijskih igara, car Teodosije I je naredio da bude zatvoren i Zevsov hram, pa je statua prebačena u Konstantinopolj, u carsku palatu. Tamo je ostala sve do 462. godine, kada je grad zadesio veliki požar. Statua posvećena bogu Zevsu je bila visoka oko 13 metara, a njena osnova je bila visoka 1 i široka oko 6,5 metara. Zahvaljujući takvoj grandioznosti, Fidija je trpeo kritike, jer je sama statua jedva bila uneta u hram, pa su ga nabeđivali da nije ispoštovao mere koje su bile predviđene.
Grobnicu u Halikarnasu su osmislile starogrčke arhitekte Pitijus i Satiros, na zahtev Mauzola, vladara Karije u Maloj Aziji. Upravo po ovom vladaru i dobijaju naziv grobnice vladara – mauzoleji. Danas se ostaci ovog svetskog čuda antike nalaze na teritoriji turskog letovališta Bodrum. Dimenzije osnove grobnice Mauzola su bile 30×40 metara, a sama građevina je bila bogato ukrašena. Dostizala je visinu od 45 metara i na samom vrhu krova ove građevine se nalazila statua kočija, visoka 6 metara.
Za izgradnju svetionika na ostrvu Faros, u blizini egipatskog grada Aleksandrije je zaslužan Sostrat, starogrčki arhitekta. Izgrađen je u periodu između 300. i 280. G. pre Hrista. U to doba ovaj svetionik je važio za najvišu građevinu na svetu, a na udaljenosti od čak 50 kilometara od Aleksandrije je bilo moguće primetiti svetlost koja je poticala od vatre koja je gorela na višim spratovima svetionika. Izgrađen je po zahtevu egipatskog vladara Ptolomeja I Sotera, ali on nije video završenu građevinu, jer je u toku gradnje preminuo. Svetionik na ostrvu Faros nadomak Aleksandrije je bio visok više od 117 metara. Iako je preživeo čak tri zemljotresa, Aleksandrijski svetionik je konačno uništio Mameluk Ćatbej, egipatski sultan 1480. godine. On je naredio da se mermer sa oštećenog svetionika koristi za gradnju tvrđave i odbrambenih zidina grada Aleksandrije.
