Srpska pravoslavna crkva 19. januara svake godine obeležava praznik Bogojavljenje (Θεοφανία).
Prema narodnom verovanju, u ponoć uoči Bogojavljenja se otvaraju nebesa. Zastupljeno je verovanje da tada treba pogledati u nebo i zamisliti želju.
Božićne svetkovine u Srba se završavaju na Bogojavljenje. U određenim krajevima naše zemlje su iz tog razloga išle svečane povorke, koje su nazivane različito…vodičari, korinđaši, koledari…
A u određenim krajevima se ovaj Praznik naziva i Vodokršće ili Vodice.
Običaj je da se na Bogojavljenje vrši i osvećenje vode. Veruje se da je ona čudotvorna i lekovita.
Prema vremenskim prilikama na Bogojavljenje se predskazivalo i da li će nastupajuća godina biti plodna ili ne. Ako taj dan pada kiša, verovalo se da će i u toku godine biti dosta padavina. Ali ako bude snega i mraza, verovalo se da će godina biti plodna.
U mnogim delovima naše zemlje je bio običaj da se pre izlaska sunca u rekama kupaju ljudi, jer se smatralo da će tako biti zdravi u toku cele godine.
Smatra se da od tog običaja potiče i običaj plivanja za Časni krst, koji je jedan od obeležja Bogojavljenja.
Osnovna svrha tog lepog običaja nije takmičenje, već jedinstvo i sloga. Ipak, veruje se da osoba koja prva dopliva do Časnog krsta može da očekuje veliku sreću i zaštitu u nastupajućoj godini.
Bog se javi!
