U doba kada je na teritoriji nekadašnje Jugoslavije besneo rat, neko je mislio i na najmlađe. Na decu čiji su roditelji stradali tokom rata…na decu, koja su odjednom gubila tlo pod nogama i bežala sa svojih ognjišta…na decu, čiji su roditelji kidnapovani ili se vodili kao nestali na tlu Kosova i Metohije.
A ko bi drugi mogao da misli na srpsku decu, ako ne narod Grčke?
Zahvaljujući organizaciji Crveni krst u obe zemlje, čak 18 godina je trajala jedna vrlo plemenita akcija. Nije se o njoj mnogo govorilo ni tada, a čini se ni sada. A trebalo bi i te kako…
Ne da bi se izrekla javna pohvala narodu i institucijama Grčke, koji su u nevolji pokazali bratsku ljubav i poštovanje prema srpskom narodu, niti srpskim institucijama koje su sve to u dogovoru sa grčkim organizovale, nego da se ne bi zaboravilo zbog čega smatramo da Grci i Srbi jesu braća.
Kako je sve počelo?
Na zvaničnom sajtu Crvenog krsta Srbije je navedeno da je 1993. godine, prvih 40 mališana iz Banja Luke krenulo put Grčke. Tada su na grčkom ostrvu Kos boravila deca iz Doma Rada Vranješević sa pratiocima. Tamo su boravili mesec dana i bili su gosti grčkih porodica.
Taj program je izveden uz saradnju sa Crvenim krstom Grčke.
A onda je Unija grčkih gradova i opština (ΚΕΔΕ – Κεντρική Ένωση Δήμων Ελλάδας), prilikom zvaničnog zasedanja glavnih gradova Evrope, 1993. godine u Strazburu pokrenula inicijativu, koja će se kasnije uspešno sprovoditi sve do 2011. godine. Ideja je bila da se obezbedi deci iz ratom zahvaćenih područja na tlu nekadašnje Jugoslavije bezbedno detinjstvo na prvom mestu, a zatim i nesmetano školovanje i smeštaj u porodicama. Međutim, za taj predlog je glasao jedino tadašnji gradonačelnik Atine, Leonidas Kuris (Λεωνίδας Ν. Κουρής).
Želeći da ipak ta ideja zaživi, obratio se gradonačelniku Beograda, Slobodanki Gruden i predstavio joj inicijativu, koja je počela da se sprovodi već naredne godine.
Školovanje u Grčkoj
Program je uglavnom bio organizovan na periode od po 6 meseci. Da biste stekli jasniju sliku o celokupnoj situaciji, treba naglasiti da je 520 srpske dece bilo u prvoj grupi i da su oni bili raspoređeni u 28 grčkih gradova. Deca su bila uzrasta između drugog i četvrtog razreda osnovne škole.
Organizaciju sa srpske strane je preuzeo najpre Jugoslovenski Crveni krst, dok su sve to sproveli u delo zaposleni u Crvenom krstu Srbije. Podršku svim tim aktivnostima su pružale sledeće državne institucije: Ministarstvo prosvete Republike Srbije, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Ministarstvo inostranih poslova i Komesarijat za izbeglice Republike Srbije.
Takav vid boravka srpske dece u grčim porodicama je organizovan u tri navrata, kako je navedeno na zvaničnom sajtu Crvenog krsta Srbije.
Nakon pogroma srpskog stanovništva u Hrvatskoj, te operacije Oluja, u program je bilo uvršteno po 1.100 srpskih mališana, koji su bili raspoređeni u više od 50 gradova širom Grčke i u 2 grada na ostrvu Kipar.
Posle 1997. godine je Crveni krst Grčke bio zadužen za organizaciju, dok u Srbiji organizaciju i dalje vrši ista institucija.
Od tada se koncept donekle menja, jer se sada tri puta godišnje organizuje i oporavak mališana. Bilo je tu dečice koja su već boravila u grčkim porodicama, ali i onih koji su prvi put bili uključeni u program.
Najveći broj dece iz Srbije je zabeležen nakon zločinačkog bombardovanja naše zemlje, 1999. godine.
Nakon što je Grčku pogodila ekonosmka kriza, nije više postojala mogućnost sa grčke strane za organizacijom, pa je poslednja grupa mališana bila upućena u tu zemlju tokom leta 2011. godine.
Prijateljstvo koje traje
Jeste bilo važno to što su srpska deca tada dobila mogućnost da se školuju i žive bezbedno makar na 6 meseci. Ali je bilo nešto, što je još važnije. A to su veze koje su oni stvorili sa domaćinima i ljubav koju su osećali na svakom koraku.
Tako su recimo u grčkom gradu Kavala, meštani u jednom trenutku ozbiljno „zaratili“, jer su svi hteli da prihvate srpsku decu… mnogi su organizovali i krštenje u grčkim crkvama…često su ostajali u kontaktu i do današnjih dana.
A bilo je i onih koji su posle mnogo godina pokušavali da ponovo pronađu svoju grčku porodicu, odnosno Grka koji su želeli da pronađu srpsku decu o kojoj su brinuli. Nekima smo i mi u grupi Grčka i Srbija – Ελλάδα και Σερβία pomogli da se pronađu i to je ono, što nam je svima ispunilo srca.
Kažu da su posle dugo godina, kada su se te devojčice udavale, njihove grčke mame slale devojačku spremu i dar za venčanje. Za momke je bio obavezan dar pred odlazak u vosjku ili za punoletsvo.
Uostalom, da ne pričamo mnogo. Dovoljno je da pogledate neki od ovih videa i sve će vam biti jasno…
