Kako je brinuo o Srbima Mihajlo Pupin?

by Aleksandra

Autor teksta: Tijana Stamenić

Pupin Mihajlo je bio veliki naučnik i još veći rodoljub. Životna priča ovog naučnika može poslužiti mnogima, a pogotovo onima koji smatraju da postoje nedostižne stvari. Pupin je verovao u sebe i zato je ostavio dubok trag kako u našoj tako i u svetskoj istoriji.

Tesla i Pupin su dva najznačajnija srpska naučnika i dok o prvom mnogo znamo, o drugom je većini Srba znanje „siromašno“.

Danas u Srbiji imamo Pupinov most, Pupinov institut, a tu je i Pupinova palata koja se trenutno gradi u glavnom gradu vojvođanske ravnice… skoro svaki srpski grad ima školu koja nosi njegovo ime, a neko će reći da svi imamo i Pupinov teleon, ali ono što je tužno jeste da malo nas zna zašto je ovaj naš naučnik značajan i kakav je trag ostavio u diplomatskim odnosima Srbije i SAD.

Mihajlo Pupin biografija

Mihajlo, zvani Miša, je bio jedno od desetoro dece banatskih paora, Olimpijade i Konstantina Pupina. Sudbina je htela da samo njegove tri sestre i on prežive dečije bolesti. Mali Miša je bio najbolji đak u svom rodnom Idvoru, iako su mu roditelji bili nepismeni. Nakon osnovnog školovanja dobio je stipendiju za gimnaziju u Pančevu i baš mu se tu rodila ljubav prema fizici zahvaljujući profesoru, Slovencu, Simonu Kosu.

Treba da znate da je u to doba Pančevo bilo poznato kao žarište slobodarskih i nacionalnih ideja Srba u Vojvodini. Dok se Pupin školovao u njemu, bilo je više sukoba srpske omladine sa mađarskim vlastima, a on je stao na stranu pobunjenika. Sa uživanjem je slušao 1872. godine velikog Svetozara Miletića. Toliko je bio opčinjen Miletićevim govorom da je uzvikuno: „Nećemo nikada služiti austrijskom caru!“ Vlasti su zbog tog uzvika htele da ga proteraju iz Pančeva, ali zahvaljujući profesoru Kosu i proti Živkoviću ipak mu je dozvoljeno da nastavi školovanje.

Maldom Pupinu usijana glava se nije ugasila i on je i dalje išao na proteste protiv tuđe vlasti. Opet je zapao u nevolju i opet ga je prota spasao. Pošto je prota video da ništa neće zaustaviti Mišu da izlazi na proteste, u dogovoru sa njegovim roditljima odlučeno je da je najbolje da školovanje nastavi u Pragu. Pošto banatski paori nisu imali novaca za tako nešto, crkva mu je pomogla finansijski.

Međutim, ni u današnjem glavnom gradu Češke nije mogao da pobegne od pobuna. Po sopstvenom priznanju u novoj školi se osetila duboka jaz između đaka češke i nemačke nacionalnosti. Kod Pupina nije bilo dvojbe, pa je stao na stranu slovenske braće.

„Učitelji su mi više ličili na austrijske žandarme, nego na nastavnike koji mogu da se dopadnu đacima. Njih je više zanimalo šta ja mislim o caru i kakve su moje nacionalne ideje“, napisao je Mihajlo u svojim memoarima.

U gradu kraj reke Vltave život je prvi put „ošamario“ Pupina. Naime, jednog dana mu je stiglo pismo od sestre koja ga je obavestila o očevoj smrti. Bio je očajan i želeo je da se vrati u svoj Idvor, ali mu majka nije dozvolila. Ovaj događaj je uticao na, tad još mladića da okrene list i otisne se u beli svet. Rešio je da ode u SAD.

Pupin je često isticao da su prva dva Amerikanca za koje je čuo bili Abraham Linkoln, koji je ukinuo ropstvo ljudima tamne rase i Bendžemin Franklin, o kome je čuo na času fizike. U svojim memoraima, naš naučnik napominje da je bez ijednog centa krenuo na put preko Atlantika. Kupio je najjeftiniju kartu, koja je stajala 28 foriniti, a da bi to učinio prethodno je prodao sve svoje knjige i zimsku odeću, misleći da je u Americi stalno toplo. Kako nije imao para da na brodu doplati za strunjaču i ćebe, hladne martovske dane preživeo je zahvaljujući balkanskoj snalažljviosti.

„Da nije bilo toplog brodskog dimnjaka, verovatno bih umro od hladnoće. U početku sam se morao boriti da bih obzbedio sebi mesto pored dimnjaka, ali kada su iseljenici shvatili da nemam tople odeće, prestali su da me potiskuju.“

Došavši na novi kontinent prvo je radio teške fizičke poslove i držao je privatne časove. Nije ga bilo sramota rada, pa se pouzdano zna da je radio kao kočijaš i čuvar mazgi, a uz te poslove je i učio engleski jezik. Nakon toga je nalazio dnevne poslove, kao što su: utovar robe, lepljenje tapeta, farbanje, krečenje itd. A kada bi završio sa napornim poslovima, svaki slobodan sat, ako ne spava, provodio je u Kuperovoj biblioteci. Tu je učio o novom kontinentu, ali i o čitavom svetu, iz enciklopedija i časopisa.

Zatim su se pojavile dve stvari koje će zauvek promeniti momče iz Idvora. Prva je ta da je dobio stalan posao u fabrici biskvita, a druga je da je baš na tom poslu upoznao nemačkog iseljenika Bilharca koji je bio veliki poznavalac antičke istorije i klasičnih jezika. Upravo su te dve oblasti bile preduslov da se znaju ne bi li položili prijemni ispit na nekom od univerziteta u SAD. Samo zahvaljujući svojoj inteligenciji i upornosti Pupin je uspe da dobije školarinu za prestižan Kolumbija koledž, plus sve novčane nagrade od po 100 dolara za uspehe u školi. Posle završene tri godine na pomenutom koledžu, naš naučnik je nastavio školovanje. Pošto je bio odličan student za izučavanje društvenih i prirodnih nauka dobio je 500 dolara godišnje (u to vreme ova suma je bila pravo malo bogatstvo). Školovanje je potom nastavio na Kembridžu, a onda je doktorat (iz oblasti fizičke hemije) završio u Berlinu. U Nemačkoj je bio učenik čuvenog Hermana fon Helmoholca. Dok je bio u današnjem glavnom gradu Nemačke, Pupinu je preminula i majka.

Pre nego što je preminula, majka mu je pisala. „Srcem osećam, sine, da želiš da ostaneš u Americi za dugo i ja tebe blagosiljam. Ali, onda se moraš oženiti Amerikankom. Budeš li poveo ženu iz naših krajeva – vratićeš se, hteo ti to ili ne, a onda Americi i pronalascima reci zbogom.“ Po želji svoje majke, posle njene smrti, oženio se Amerikankom Sarom Katarinom Džekson i to u Londonu u Grčkoj pravoslavnoj crkvi.

Mihajlo Pupin izumi

Između 1894. i 1923. godine Pupin je patentirao čak 24 pronalska, koja su bila pre svega iz oblasti telefonije, telegrafa i radiotehnike.

Proslavili su ga izumi koji su omogućavali prenos pisanog ili govornog signala na daljine (povećanje dometa telefonskih struja) iliti Pupinovi kalemovi.

Univerziteti širom sveta priznali su rad našeg Pupina. Nosio je zvanje počasnog doktora nauka na čak dvadeset univerziteta, a četiri decenije je radio kao profesor na Kolumbija univerzitetu. Bio je veliki prijatelj sa Albertom Ajnštajnom.

Pupin knjiga

Napisao je memoare „Od pašnjaka do naučenjaka“ ( „From immigrant to inventor“) za koje je dobio i najveće književno priznanje u SAD – Pulicerovu nagradu. Verovatno malo ko od vas zna da je Bela kuća ovo delo našeg naučnika uvrstila u obaveznu lektiru u školama, na koledžima i u jedinicama vojske SAD.

Pored ovog dela, Pupin je objavio još šest knjiga i oko trideset naučnih radova.

Fotografija preuzeta sa SAJTA

Mihajlo Pupin citati

Gotovo da nema rečenice iz njegove autobiografije koja se ne može često citirati. Mi ćemo s vama podeliti one odlomake koji su na nas ostavili veliki utisak. Prvi govori kako je uz pomoć gajdaša napravio jedan od svojih najvećih izuma, a drugi o njegovom patirotizmu.

„Malo je bilo stvari koje su me više zanimale od sviranja srpskog gajdaša koji je pritiskanjem mehova od ovčije kože nagonio vazduh u cevi i prstima regulisao protok i melodiju koju je ovaj instrument svirao. Najviše me je je zanimalo usaglašavanje ili ‘štimovanje’ gajdi. Nisam ni sanjao da ću nekoliko godina kasnije taj isti posao obavljati električnim kolima. Operaciju podešavanja nazvao sam električnim saglašavanjem, a taj izraz je kasnije bio opšte prihvaćen u telegrafiji bez žica. Ali niko ne zna da su i funkcionisanje i njeno ime vukli poreklo od srpskog gajdaša koga sam slušao nekih dvadesetak godina pre nego što sam došao do svog izuma 1892. godine.“

Za Pupina se zna da je bio i prvi srpski diplomata u SAD. Dobio je titulu počasnog konzula Srbije, a potom i Crne Gore, tokom Velikog rata, pošto je imao ogroman ugled u svetu diplomatije. „Od rata postadoh živi gramofon. Govorim, govorim o Srbima i Srbiji stalno, ali ja ne žalim. To je jedino što za svoju zemlju i svoj narod mogu da učinim“, napisao je u memoarima. Svoj patriotizam pokazao je i tako što je kao milijarder finansirao srpsku vojsku. Naime, stavio je pod hipoteku ceo svoj imetak u Americi samo da bi svetski trgovci uručili Srbima oružje pred juriš na Kajmakčalan. Takođe, smatra se da je lično Pupin pomagao novčano Mladu Bosnu. I ako ste mislili da je tu kraj Pupinovom pomaganju otadžbini, prevarili ste se. Srbiju je zadužio i otvaranjem mnogih fondova za školovanje omladine.

Mihajlo Pupin i američki predsednik

Pupin je bio drug sa američkim predsednikom Vudrouom Vilsonom. Išli su zajedno na koledž i od tada se njihovo prijateljstvo nije prekidalo. Upravo zahvaljujući Pupinu je nakon Prvog svetskog rata Banat stavljen u granice Kraljevine SHS.

Inače, koliki je ugled bio našeg naučnika u SAD govori najbolje činjenica da je početkom prošlog veka bio među četristo najpoznatijih i najuglednijih ljudi u najpoznatijjoj državi novog kontinenta. I ako će mnogi pomisliti da je to zbog pomenutog prijateljstva, varate se.

Naime, naučnik iz Banata je jedan od onih koji su zaslužni za osnivanje „Atencije za aeronautiku“ iz koje je kasnije izrasla NASA. Bio je prvi predsednik Njujorške akademije nauka i Univerzitetskog kluba koji nije bio rođen na tlu SAD.

Njegovo ime i danas „živi“ preko Atlantika. Laboratorija na Univerzitetu Kolumbija nosi njegovo ime.

Mihajlo Pupin izreke

„Gde ima volje – ima i uspeha.“ – ova poruka je bila napisana na zidu skromne sobice u kojoj je bio tokom studija u Engleskoj, a ujedno je i najupečatljivija po nama, pa smo zato baš nju izdvojili iz brda drugih.

Mihajlo Pupin Idvor

Nikada nije zaboravio odakle je potekao. Ponosno je isticao da potiče iz malog, ali značajnog naroda. Zavičaj mu je preko Atlantika mnogo nedostajao, pa je svojim inostranim prijateljima često pričao o Idvoru, u Banatu. U šali je govorio da je njegova selo toliko malo da se ne može naći ni na jednoj geografskoj karti. Čak je i njegov ukus za hranu bio nostalgičan. Naime, najviše je voleo da jede supu sa domaćim rezancima i štrudlu sa makom.

Koliko je voleo Idvor i koliko je bio nostalgičan prema tom „parčetu“ Banata, najbolje govori činjenica da je uz svoje prezime dodao Idvorski, pa se potpisivao kao Mihajlo Pupin Idvorski. Čak i na njegovom nadgrobnom spomeniku je njegovo ime tako ispisano. Sahranjen je na groblju Vudlaun u Bronksu, Njujork.

PREPORUČUJEMO

Leave a Comment