Na području Herceg Novog, u mestu Mojdež je krajem 18 – og veka u porodici Brajović rođen sin Vaso.

Ko bi rekao da će baš on jednog dana poći put daleke Grčke, kao i mnogi drugi iz Boke Kotorske i pridružiti se svojoj pravoslavnoj braći u borbi protiv osmanlija? A baš tako je bilo…

Srbi iz Boke Kotorske

Poznato je da se Srbi iz Crne Gore razlikuju od Bokelja, odnosno stanovnika Boke Kotorske. Nećemo pridavati značaj ovim modernim podelama na Srbe i Crnogorce… to su naša braća pravoslavne vere i neka ostane na tome.

Međutim, nije poznato baš zbog čega se tamo retko pominje kako su ovi časni ljudi pomagali i Grcima, ali i Rusima.

U svojoj knjizi „Podvizi Bokelja van Boke“, Vasko Kostić je mnoge te podvige svojih sunarodnika opisao i tako ih otrgao od zaborava. A na ovom LINKU možete pročitati više detalja o tome.

Jednostavno rečeno, pomagali su hrabri Bokelji i Rusima, ali i Grcima. Čak su neki od njih bili i članovi čuvene Filiki Heterije – udruženja čiji član je bio i vožd Karađorđe, pored ostalih. Bilo je osnovano sa primarnim ciljem da se balkanski narodi ujedine u borbi protiv turskog osvajača.

Bokelji u Grčkoj

Članovi porodice Vojnović iz Herceg Novog su ostali upamćeni po čojstvu i junaštvu koje su iskazali tokom borbi na teritoriji Grčke.

Marko Vojnović, sin Jovanov je bio na ruskom vojnom brodu „Sveti Georgije Pobedonosac“. Imao je generalski čin i učestvovao je u rusko – turskom ratu (1877 – 1878.). A osim njega, na ruskim brodovima su bili prisutni i mnogi drugi Bokelji.

Upravo oni su bili učesnici bitke kod Češme, na desetak kilometara od ostrva Hios, kada je ruska vojska izvojevala pobedu.

A osim ruskoj, pomagali su Bokelji i grčkoj braći. Kako je Vasko Kostić u pomenutoj knjizi lepo naveo: „Grčka nam je blizu i duhovno i geografski.“

Bilo je Srba iz Boke i u Odesi, ali i u mnogim delovima Grčke, upravo zbog dobro razvijenih pomorskih veza.

Zanimljiva je informacija da su Grci Bokeljima nadevali drugačija prezimena, a po zemlji iz koje su poticali. Naime, reč Mavrovunio (Μαυροβούνιο) na grčkom jeziku znači Crna Gora, a sačinjena je od dva termina – u značenju crno i u značenju planina, odnosno gora. Tako su mnogi Bokelji dobili „prezime“ koje je bilo zapravo odrednica zemlje njihovog porekla.

Osim čuvenog Vasa Brajevića, grčki narod po zaslugama pamti i njegovu braću, ali i Pera Mihovića i Lesa Kordića.

I oni i mnogi drugi Bokelji su bili dobrovoljci… pomagali su bratskom grčkom narodu, kao što su oni kasnije pomagali srpskom narodu tokom rata u Bosni, ali i u mnogim drugim prilikama.

Bokelj Rade Stankov Bajković

Ne bez razloga, autor pomenute knjige, Rada Stankova Bajkovića poistovećuje sa vojvodom Stevanom Sinđelićem. A primarno zbog njegovog čuvenog manevra na Čegru, kada je poginuo, ali je pre toga zapalio barutno skladište, kako bi na taj način pokušao da odbrani položaj.

Nešto slično je kasnije uradio i Rade Stankov Gojković… Srbin iz Boke Kotorske, rodom iz sela Glavata. Ali se nažalost o tome gotovo nigde nije govorilo…

Svoje komšije i rođake je upravo on okupio kada je počeo ustanak u Grčkoj…oko 200 najviđenijih junaka je tada krenulo da pomogne pravoslavnoj braći. Tako su stigli do Patre, gde su ih sačekali, a ko drugi nego njihovi Bokelji, koje smo već pomenuli.

Braneći grčka ostrva Hios i Psara, nedaleko od turske obale, on je učinio skoro isto kao i njegov prethodnik… želeći da spreči turske vojnike da osvoje ostrvo Psara, koje se uz obližnji Hios smatralo poslednjom odbranom Grčke, on je u vazduh digao skladište baruta. Iako je izgubio život, čineći ovo herojsko delo, Rade Bajković je ostao heroj.

Turska vojska jeste osvojila ostrvce Psara, ali je i izgubila mnogo ljudstva. Nažalost, upravo je taj događaj prethodio nadaleko čuvenom masakru na ostrvu Hios, što je bila svojevrsna osveta lokalnom stanovništvu za teško osvajanje tih ostrva.

Ko je bio Vasos Mavrovunotis (Βάσος Μαυροβουνιώτης)?

Vaso Brajević je učestvovao u Grčkom ratu za nezavisnost i ostao je upamćen kao jedini neporaženi član gerilskog pokreta, koji se borio protiv vojske Ibrahim paše (1826 – 1827).

Učestvovao je na grčkoj strani u mnogim borbama, a primarno 1822. godine u Atini. Zabeleženo je da je bio jedan od najhrabrijih boraca toga doba.

Kada je izbio građanski rat na području Grčke, 1824. godine, on je bio na strani pobednika, pa je po završetku rata dobio čin generala, a upravljao je vojskom od 1 500 ljudi.

Nakon što je Janos Kapodistrijas poginuo, tadašnji grčki kralj Oto I je upravo ovog Bokelja postavio na mesto ađutanta, čime je njegov položaj značajno unapređen.

Po završetku rata, ostaje u Grčkoj i ženi se sa Elego (Ελέγκω), ćerkom grčkog trgovca Jorgosa Ioanitisa (Γιώργος Ιωαννίτης).

Zabeleženo je da su se venčali na ostrvu Andros, te da ga je supruga verno pratila u mnogim borbama. Imali su četvoricu sinova i jednu ćerku. Aleksandros Vasos (Αλέξανδρος Βάσος) je jedan od njih, a istorijski spisi pokazuju da je upravo on 1897. godine bio zadužen za zvanično preuzimanje ostrva Krit, u kraljevo ime. Nosio je čin pukovnika, a i jedan od njegove braće, Timoleont je takođe bio u vojsci Grčke.

Kasnije su se Elego i on razveli, a Vasos se kasnije oženio, takođe ćerkom grčkog trgovca sa ostrva Hidre. U braku sa Bilio Ikonomou ( (Μπίλιω Οικονόμο) je imao ćerku, po imenu Petra (Πέτρα).

Godine 1847., 9. juna je čuveni Bokelj, koji je ostao upamćen u grčkoj istoriji, preminuo od upale pluća.

Naravno da je ovo tek manji deo bogatih istorijskih veza dva pravoslavna naroda… ostaje nam samo da se trudimo da ne zaboravimo.