Krajem 17. i početkom 18. veka je u Srbiji živeo na području Velikog Gradišta Petar Blagojević.
Zna se da je umro oko 1725. godine i to najverovatnije u selu Kisiljevo, u blizini Velikog Gradišta.
Ono što je “proslavilo” ovog srpskog seljaka jeste da je on označen kao prvi vampir u celom svetu, uprkos uvreženom mišljenju da je to bio grof Drakula, opisan u knjizi “Drakula”, Brama Stokera, objavljenoj 1897. godine.
Nedugo posle Petrove smrti su mnogi meštani počeli naprasno da se razboljevaju i umiru. A kako su neposredno pred smrt mnogi tvrdili da im se upravo on prikazivao i davio ih, počelo je da se šuška da je vampir.
Zatim je i Petrova supruga tvrdila da ga je videla u snu i da joj je tražio opanke, pa je pobegla iz sela.
Posle svih tih događaja su meštani odlučili da otvore pokojnikov grob. Prema tvrdnjama prisutnih, telo mu je bilo neoštećeno, a na njegovim ustima su navodno videli svežu krv. Zato su meštani uzeli drveni kolac i njime mu proboli srce, dok su njegovo telo spalili.
Kako je taj deo današnje Srbije tada bio pod vlašću Austrougarske, to je dozvolu za taj čin dao odgovorni službenik Monarhije.
O tome je kasnije sačinio i izveštaj, koji je zvanično objavljen u “Bečkom dnevniku ” i baš zbog toga i imamo danas svedočenje da je zvanično prvi slučaj pojave vampira zabeležen na području Srbije.
Kasnije se ideja o pojavi vampira proširila i na druge evropske zemlje.
Inače se pojam vampira vezuje za slovensku mitologiju. I upravo je to jedna od reči iz našeg jezika koja je postala internacionalna.
Uprkos tome, Srbi ne koriste ovu činjenicu, kao na primer Rumuni, koji su marketinški značajno izrabili ličnost grofa Drakule.
