Savremena srpska kuhinja je znatno “jača” od grčke. Zastupljenije je meso, a manje se koriste začini.
Takođe, mnoge srpske domaćice ne koriste maslinovo ulje, već suncokretovo ili svinjsku mast.
Srpska kuhinja danas se razlikuje od nekadašnje, naravno. Ranije je bilo uobičajeno postojanje 3 glavna obroka, a danas kada su prisutne mnoge novotarije u ishrani, sve se to menja kod mnogih.
Ranije je doručak bio najvažniji obrok, koji je bio prilično obiman, što je i sasvim logično, jer su nakon njega ukućani odlazili svako za svojim poslom.
Za doručak su se najčešće pripremala jaja sa slaninom ili sirom, paprikom ili domaćim kobasicama, kačamak, prženice, popara, uštipci, gibanica i svašta još, što je zavisilo mahom od navika u ishrani tog područja.
I potpuno isto kao i u Grčkoj, tako se i u Srbiji od regije do regije specijaliteti i jela uopšte mogu značajno razlikovati.
Za ručak se obično pripremalo glavno jelo, poput sarme, pasulja, graška, boranije, musake i sličnih. Salata je mahom bila sezonska, u vidu turšije, kiselog ili slatkog kupusa, pečene paprike sa belim lukom i slično.
Srpske domaćice su ranije običavale da pripremaju kolače obavezno za nedeljni ručak. Bila je pripremana uglavnom baklava ili tulumbe, suva pita sa orasima ili pita sa jabukama ili bundevama, knedle sa šljivama i drugi slatkiši.
Domaćin bi obično pre ručka popio čašicu domaće rakije.
Vodilo se računa u većini seoskih domaćinstava ranije da se u dane posta, ali i sredom i petkom na trpezi nađe riba i drugi posni specijaliteti. Naravno, sve u zavisnosti od toga da li se u kući to poštovalo ili ne.
Srpske domaćice su mesile domaći hleb… razvijale kore za pite, takozvane savijače…same pripremale domaća rezanca. Podrazumevalo se da svaka kuća ostavlja zimnicu – kiseli kupus i turšiju pod obavezno, kao i domaći ajvar ili pindžur i druge specijalitete.
Danas se mnogo toga promenil
