Sedište periferije oblasti Tesalija u Grčkoj i glavni grad je Larisa. Prema broju stanovnika, a kojih po poslednjem popisu ima više od 126 000, Larisa je sedmi grad po veličini u celoj Grčkoj.
U oblasti Tesalije, a u okrugu Magnisija se nalazi i grad Volos, koji je drugi grad po veličini celog okruga, a ujedno se nalazi i među 10 najvećih u celoj zemlji. Popis stanovništva koji je izvršen 2011. godine pokazuje da preko 144 hiljade ljudi živi u Volosu.
Srbi u Volosu
Krajem 19. veka i na početku 20. je Jovan Politi, koji je bio grčkog porekla, bio počasni konzul Kraljevine Srbije u Volosu. Zvanično je postao vicekonzul 1898. godine.
Za vreme trajanja Prvog svetskog rata je bilo povećano prisustvo srpskog življa u Volosu, a zabeleženo je da je veliki broj ljudi tada na večni počinak otišlo upravo u ovom gradu, te su sahranjeni na lokalnom gradskom groblju.
Pravoslavni hram Svetog Vaznesenja u Volosu su tokom 1917. godine koristili i Srbi.
Bitoljska srpska viša gimnazija je od septembra 1917. godine funkcionisala u ovom gradu, a radila je i Bogoslovija, kao i Srpska učiteljska škola u Volosu. Čak je zabeleženo da su u srpskoj gimnaziji 2. aprila 1918. godine učesnici prvog maturantskog kursa u tom gradu zvanično položili i ispit zrelosti.
Srpska škola u Volosu i Larisi
Pored toga što postoji srpska škola u Atini, zatim na Kritu i u Solunu, postoji i srpska škola u Volosu i Larisi.
Oko 20 đaka pohađao srpsku školu u Volosu, a njih oko 30 prati nastavu u gradu Larisa.
Za sprovođenje nastave u obe škole je zadužena učiteljica profesor Ljubica Pokrajac Psaras, koja navodi da se nastava u obe škole organizuje u skladu sa preporukom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije za škole u dijaspori. Inače je sršska škola u ova dva grada zvanično od školske 2017/18. godine ušla u sistem dopunskih škola u inostranstvu i funkcioniše u okviru pomenutog ministarstva.
Nastava se odvija jednom u toku sedmice i to u popodnevnim časovima, nakon što đaci završe pohađanje redovnog programa u grčkim školama.
Pored izučavanja srpskog jezika i ostalih predmeta, koji su predviđeni zvaničnim nastavnim programom, učenici ovih škola učestvuju i na različitim konkursima. Ovom prilikom bismo izdvojili učešće učenika srpske škole u Volosu i Larisi na konkursu „Dani ćirilice“, Bavanište.
U oktobru mesecu u Velestinu prošle i ove godine se organizovala trka „Stazom Rige od Fere“, a u kojoj su učestvovali i učenici srpske škole u ova dva grada.
A svake godine s proleća se organizuje i Kros RTS – a, u kome takođe učenici ovih škola učestvuju.
Trebalo bi pomenuti i to da su srpski đaci u Grčkoj učestvovali i u e – tvining projektu pod nazivom „Od gramatike do matematike – upotreba helenizma“.
Tradicionalno se, kao i u ostalim srpskim školama širom Grčke, svake godine 27. januara organizuje proslava dana Svetog Save.
Prilikom nedavne posete delegacije Gradskog sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu Beograda, a koju je predvodio predsednik Građanske stranke Grka Srbije, gospodin Vasilios Proveleggios, vaspitači i učitelji, kao i svi ostali članovi delegacije su poklonili knjige školskoj biblioteci, koja je na taj način značajno obogatila svoj fond.
2 comments
Preporucujem knjigu ‘Srbi u Grčkoj’…od Aleksandra Mitića…i osvrt na 1918-22…gde nestade oko 900000 Srba…i nek mi neko od “braće” grka odgovori…zasto nisu dozvoljavali ni do danas da se na popisima neko izjasni kao srbin…mogao je samo kao sloven…čudno…!
Zahvaljujemo na preporuci 🙂 S obzirom na to da je asimilacija stanovnika bila prilično jaka u to doba, nije ništa čudno što su mnogi tamošnji Srbi prihvatali da se izjašnjavaju drugačije. Ne znamo odakle Vam podatak da je bilo zabranjeno da se izjašnjavaju kao Srbi, a imate podatak da je bilo oko 90 hiljada Srba (mada, koliko je nama poznato, bilo ih je preko 100 hiljdada, jer je tako navedeno u zvaničnom popisu). Inače, u zvaničnom popisu iz tog doba postoje Srbi, a ne Sloveni… tako da to i jeste razlog zbog koga se pominje ta cifra. I uopšte nije istina da ni danas nije moguće izjasniti se drugačije, samo je “problem” u tome što Srbi koji žive u Grčkoj, kao i drugi stranci imaju drugačija prava od domaćeg stanovništva. Uz to, treba dodati i podatak da mnogi nisu baš ni naročito zainteresovani da se upisuju u posebne spiskove, kao što je to slučaj i u našoj zemlji, pa pored mnogo većeg broja Grka, koji žive i rade u Srbiji, u zvaničnim podacima ih je tek oko 2 hiljade, dok nezvanični podaci pokazuju da je taj broj čak 8 puta veći.