Uskrs u Srbiji

by Aleksandra

Ne bez razloga, Uskrs se smatra najvećim praznikom među svim hrišćanima, bez obzira da li su oni pravoslavne ili katoličke veroispovesti.

Dan kada se slavi spomen na vaskrsnuće Gospoda našeg Isusa Hrista je ujedno i najradosniji praznik za svakog vernika, pošto se simbolično vezuje za pobedu nad smrću.

Uskrs kada pada?

Zanimljivo je da se često kada se pominje Uskrs, kad pada sledi odmah posle toga, zato što je u pitanju takozvani pokretni praznik, a koji se svake godine obeležava različitog datuma.

Kako je dobro poznato da postoje dva kalendara, stari i novi, odnosno Julijanski i Gregorijanski, to se datum kada se proslavlja Uskrs kod pravoslavaca i kod katolika razlikuje.

Pre nego što objasnimo kako se računa datum Vaskrsa, moramo pomenuti i podatak da Srpska pravoslavna crkva, ali i Ruska i Jerusalimska koriste takozvani Julijanski, odnosno stari kalendar, dok Grčka pravoslavna crkva, kao i Kiparska i Carigradska, ali i Aleksandrijska crkva, te Rumunska i Bugarska koriste drugačiji kalendar, koji se često pogrešno naziva Gregorijanskim. Međutim, istina je da one koriste kalendar koji je reformisao čuveni srpski naučnik Milutin Milanković, koji je zahvaljujući odličnom poznavanju matematike, uspeo da izradi do sada najprecizniji kalendar. Zvanično je 1923. godine u Sremskim Karlovcima upravo reformisani Julijanski, odnosno Milankovićev kalendar prihvaćen, međutim njega su u praksi primenile samo pomenute crkve, ali nažalost ne i Srpska.

Datum Uskrsa se određuje prema punom mesecu, a nakon prolećne ravnodnevice. Tačnije, Vaskrs pada uvek u prvu nedelju posle te pojave, ali ne postoji mogućnost da bude obeležavan u isti dan kada i jevrejski praznik Pasha.

U periodu između 04. aprila i 08. maja svake godine se praznuje Vaskrs kod vernika koji koriste Julijanski i Milankovićev kalendar, dok se ovaj praznik proslavlja svake godine u periodu između 22. marta i 25. aprila kod svih onih vernika, čije crkve koriste Gregorijanski, to jest novi kalendar.

Običaji za Veliki Petak

Kako za Uskrs važi da je najradosniji hriušćanski praznik, tako za Veliki Petak važi da je najtužniji, jer se tog dana obeležava spomen na raspeće Isusa Hrista, u Jerusalimu, na Golgoti.

Platno na kome se nalazi prikaz trenutka kada je Hrist položen u grob, u narodu poznato kao plaštanica se simbolično iznosi vernicima na celivanje tokom večernje službe na Veliki Petak. Sto na koji će u crkvama širom zemlje biti položena plaštanica sve do Vaskrsa se posebno lepo ukrašava svežim cvećem.

Čak i ako neko ne posti sve vreme dok traje Veliki Vasršnji post, trebalo bi to da učini na Veliki Petak, a interesantno je pomenuti da se na taj dan ne oglašavaju zvona ni u jednom pravoslavnom hramu, već samo klepetala. Nepisano je pravilo i da se na taj dan ne organizuju sahrane, a služba u crkvama se ne služi, uz izuzetak kada je praznik Blagovesti.

Vaskrs ili Uskrs

Prosto je nemoguće da bude pomenut ovaj praznik, a da se ne postavi pitanje kako se kaže: Vaskrs ili Uskrs, ili kako se odgovara za Uskrs: Vaistinu vaskrse ili vaistinu voskrese!

Ali taj divni srpski jezik nudi objašnjenje za sve…

Dakle, Vaskrs je termin koji potiče iz srpskoslovenskog jezika, a koji je bio u zvaničnoj upotrebi sve do polovine 18 – og veka i to kako u crkvama, tako isto i u književnosti.

Zatim, pojam voskrese vodi poreklo iz staroslovenskog jezika ruske redakcije, koji je takođe poznat i kao ruskoslovenski, a koji se i danas koristi tokom službe u hramovima koji pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Kada neko pominje Usrkrs u Srbiji, obično se uvek nađu i oni koji kažu nije Uskrs, nego Vaskrs… Uskrs se kaže u Hrvatskoj!

Međutim, istina je sasvim drugačija…

Uskrsnuti je pojam koji se vezuje za jezik srpskog naroda, kao što se vezuje i pojam ustanak, na primer, a ne vostanak. Ipak, činjenica je da se širom pomenute zemlje zaista primenjuje samo taj termin, pa neretko se dogodi da ljudi koji požele nekome: Srećan Uskrs!, bivaju „opomenuti“ da tako govore Hrvati, ali to zaista nema nikakvog utemeljenja u nauci o jeziku.

Da rezimiramo… pravilno je reći i Srećan Vaskrs…i Srećan Uskrs… i Hristos vaskrse… i Hristos voskrese… sve dok imate lepe i pozitivne želje u srcu, nema mesta tome da se opterećujete da li je pravilno Vaskrs ili Uskrs.

Uskršnja jaja

U zavisnosti od kraja do kraja naše zemlje se razlikuju i običaji za Uskrs, a što se prvenstveno odnosi na farbanje jaja, ali i na pripremu jela za praznik.

Naime, u mnogim selima u Centralnoj Srbiji se jaja farbaju na Veliki Petak, ali ima i onih koji se pridržavaju nepisanog pravila da to čine na Veliki Četvrtak ili Veliku Subotu.

Ranije se podrazumevalo da jaja budu farbana sa u lukovini, odnosno u vodi u koju su prethodno potopljene ljuske od crnog luka i eventualno u varzilu, što je crveni pigment biljke broć, a danas se običaji za Uskrs i u tom pogledu bitno razlikuju.

Kada su u pitanju uskršnja jaja, farbanje je postalo prava umetnost, pa se mnoge žene utrkuju da pronađu novi način za uskršnje dekoracije. Dok se neko odlučuje za jednostavniju varijantu, te kupuje samo farbe za jaja i eventualno lepi sličice na njih ili ih ukrašava travkama i listovima, neko drugi se trudi da napravi prava mala umetnička dela tom prilikom. Pored Dekupaž tehnike ukrašavanja, tu je i neizbežno šaranje voskom, zatim korišćenje raznih šljokica i drugih ukrasa, ali i šaranje uz pomoć pirinča i mnogo što šta još.

Trebalo bi pomenuti i simboliku farbanja jaja za Uskrs, pošto je praksa da uvek prvo jaje bude ofarbano u crvenu boju, a koja simbolizuje krv Gospoda našeg Isusa Hrista. Upravo to jaje se zove čuvarkuća i zauzima posebno mesto u kući tokom cele godine, a dogodine bi prema običajima koji se primenjuju u određenim delovima Srbije, trebalo da bude zakopano u mravinjak, da bi ukućani tokom godine bili vredni kao mravi i da bi im u kući vladao berićet.

Uskršnja trpeza

Dan kada se završava Vaskršnji post počinje odlaskom na liturgiju u crkvu, nakon čijeg završetka se vernici pričešćuju. Ranije se podrazumevalo da pričest mogu da uzmu svi koji su postili ceo Veliki post, a u novije vreme je pričešće za Vaskrs dozvoljeno čak i onim vernicima koji su postili makar samo jednu sedmicu.

Nakon toga se svi vernici pozdravljaju sa Hristos vaskrse! – Vaistinu Voskrese! i odlaze svojim kućama, gde ih očekuje bogata uskršnja trpeza.

Kao i za farbanje jaja, tako se i ovde običaji za Uskrs razliku od kraja do kraja naše zemlje, odnosno od kuće do kuće. Nekada se u selima širom Srbije praktikovalo da se za taj dan priprema pečenje, a danas se u gradovima obično kupuje meso za taj dan, pa ili pečenje ili se priprema rolovano, odnosno špikovano meso. Svakako je pravilo da se taj dan na trpezi jede meso, budući da je Veliki Vaskršnji post završen.

Domaćice su ranije običavale da pripreme takozvani beli mrs i predjelo od domaće slanine i pršute za vaskršnji doručak. Naravno, svi ukućani se tucaju jajima, pa čije „izgubi“, odnosno ko ne odabere dovoljno jako jaje, trebalo bi i da ga pojede, pa se posle opet kuca sa ukućanima… tako je barem bivalo ranije.

Domaći hleb su mnoge domaćice mesile toga dana, a u današnje vreme se pripremaju i specijalne uskršnje dekoracije pogača, koje se ukrašavaju obično prethodno ofarbanim jajima i to mahom onima, koja su crvene boje.

Kolači koji se prave za Uskrs mogu biti po želji ukućana, a mahom domaćice praktikuju da to bude neka ukusna torta ili baklava, recimo. A ako želite da budete baš originalni, preporučujemo da pripremite OVAJ odlični grčki kolač.

Uskrs za mrtve

Dan koji je u našem narodu poznat kao Pobusani Ponedeljak je tradicionalno u mnogim krajevima Srbije poznat kao Uskrs za mrtve, a pada u prvi ponedeljak nakon Vaskrsa svake godine.

Narodni običaj donošenja busenja sveže trave na grobove srodnika je vezan za taj dan, pa otuda i potiče naziv. Upravo tog dana se praktiukuje i da na grob budu doneta u crveno ofarbana jaja, ali nikako ona koja su korišćena za Vaskrs. Naime, domaćice bi za taj dan farbale nova jaja varzilom ranije, a danas uglavnom industrijskom farbom za jaja i nosile na grobove svojih srodnika kako bi simbolično bio obeležen i Uskrs za mrtve.

U nekim delovima naše zemlje se ta jaja samo iznesu i namene pokojnicima, dok je u nekima običaj da se jaja kucaju o spomenik i da se pokojnik tom prilikom pozdravi uobičajenim vaskršnjim pozdravom: Hristos Voskrese! Obično se nakon toga sva doneta jaja ili podele nekome, odnosno daju ljudima koji tada na groblju prose ili se ostave na grobu, kako bi ih neko uzeo, što opet zavisi sve od kraja do kraja.

PREPORUČUJEMO

Leave a Comment