Srpkinja koja je zvanično ušla u Ginisovu knjigu rekorda i to kao neko, ko je preživeo pad sa visine od čak 10.160 metara bez padobrana bila je stjuardesa tadašnjeg Jugoslovenskog aerotransporta, Vesna Vulović.
Rođena je u Beogradu 3. januara 1950. godine i bila je na prvom mestu jedna dama, skromna i nadasve pristojna.
Na letu JAT-a 367 iz Stokholma za Beograd, koji je trebalo da se prizemlji na dva aerodroma i to u Kopenhagenu i u Zagrebu, jedna od stjuardesa bila je i Vesna Vulović. Kasnijom istragom je ustanovljeno da ona uopšte nije trebalo da bude na tom letu, već da je to trebalo da bude druga stjuardesa istog imena.
Bio joj je to prvi put da leti u Dansku.
Avion za Beograd je poleteo sa aerodroma u Stokholmu 26. januara 1972. godine u 13:30h po lokalnom vremenu, a sat vremena kasnije je sleteo na aerodrom u Kopenhagenu, gde se Vesna zajedno sa ostalim članovima posade ukrcala .
Prema njenom kasnijem svedočenju, jedan čovek je svima privukao pažnju, najpre zato što se videlo da je uznemiren, što je primetila i Vesna i sve kolege sa kojima je čekala ukrcavanje. On je putovao od Stokholma do Kopenhagena i smatra se krivcem za ovu nesreću.
Iz Kopenhagena je avion poleteo u 15:15h.
Eksplozija u prtljažniku aviona se čula u 16:01h, kada je avion leteo iznad teritorije Čehoslovačke. Iznad mesta Srpska Kamenjica je došlo do raspada aviona.
Stradali su svi putnici i članovi posade…svi, osim Vesne.
Bruno Honke iz Srpske Kamenjice je bio lekar tokom Drugog svetskog rata i upravo je on spasao Vesnu i pomogao joj dok nisu došle spasilačke ekipe.
Smatra se da je preživela zato što je ostala zaglavljena u trupu aviona, dok su ostali putnici i članovi posade usled eksplozije bukvalno izleteli iz aviona i tako poginuli svi do jednog.
Kako je Vesna patila od niskog pritiska, smatra se da ju je i to spasilo, jer je vrlo brzo doprineo tome da se onesvesti, što je uticalo na to da joj od udara prilikom pada ne pukne srce.
Kao krivci za ovu nesreću su označeni hrvatski nacionalisti, koji su čak 128 napada na jugoslovenske ne samo vojne, nego i civilne ciljeve izvršili u periodu od 1962. do 1982. godine.
Čak je jedan od hrvatskih nacionalista dan posle eksplozije kontaktirao švedske novine “Kvällsposten” i zvanično preuzeo odgovornost za postavljanje bombe na letu 367 JAT-a, ali on do dana današnjeg nije otkriven.
Osim frakture lobanje, Vesni su obe noge bile slomljene, kao i 3 pršljena. Imala je i nekoliko polomljenih rebara i frakturu karlice.
U početku je imala potpunu amneziju i bila je paralizovana u donjem delu tela.
Do juna 1972. godine je trajalo njeno lečenje i to najpre u bolnici u Pragu, a zatim u Beogradu.
Budući da je postojala bojazan da će počinioci želeti da je ubiju, to je njena bolnička soba strogo čuvana.
Po izlasku iz bolnice odlazi u Crnu Goru na rehabilitaciju.
Na svu sreću, nekoliko operacija kojima je bila podvrgnuta kasnije su dale rezultat i Vesna je ponovo mogla da hoda.
Iako je prilično brzo posle oporavka izrazila želju da se ponovo vrati na isto radno mesto, nadležni u JAT-u su smatrali da to ipak ne bi dobro uticalo na putnike. Zato su je zaposlili na šalteru. Ipak, nije se libila da i dalje leti kad god je imala potrebu.
U Srpskoj Kamenjici je podignut spomenik u znak sećanja na ovu nesreću. A Vesnin spasilac, Bruno Honke je svojoj unuci, koja je rođena par meseci nakon toga, dao ime po srpskoj stjuardesi.
Kasnije je Vesna Vulović postala i počasni građanin Srpske Kamenjice.
Od tadašnjeg predsednika SFRJ je dobila odlikovanje.
U Ginisovu knjigu rekorda je Vesna upisana 1985. godine.
Na gala večeri u Londonu joj je to priznanje uručio Pol Makartni.
Budući da je aktivno učestvovala u borbi protiv tadašnje vlasti u Srbiji, oličenoj u predsedniku Miloševiću i njegovoj socijalističkoj partiji, Vesna biva otpuštena iz JAT-a. Pretpostavlja se da nije bila uhapšena samo zato što je tadašnja vladajuća klika ipak shvatila da bi se njeno hapšenje loše odrazilo na njihovu “popularnost”, jer Vesna je ipak bila neko ko je smatran herojem, budući d je sve to preživela.
Nažalost, nije na tome stalo…u to vreme su je klevetala javna glasila koja su bila zapravo glasila vladajuće partije i pomenutog predsednika, pa se tako moglo čitati da je Vesna pala sa mnogo manje visine, ali i da je nesreću izazvala čehoslovačka raketa.
Suvišno je reći i to da je Vesna bila poznata i u drugim zemljama, budući da je jedina osoba koja je preživela pad sa tolike visine bez padobrana.
U Srbiji nije imala takve počasti…
Kao datum njene smrti je zabeležen 23. decembar 2016. godine.
Nekoliko dana je Vesnino telo ležalo u stanu…policija ga je pronašla nakon prijave prijatelja da se ne javlja…Vesna je živela skromno, izdržavajući se od penzije, koja nije mogla da zadovolji njene i potrebe njenih maca, koje je obožavala. Ali se nikada nije žalila…meni će ostati u sećanju kao žena koja je hrabro nosila svoj Krst, koji je bio neverovatno težak.
Nekako joj je večan pomen!
