Kada je 16. oktobra, sada već daleke 1955. godine ribar sa Mikonosa po imenu Andonis Haritopulos (Αντώνης Χαριτόπουλος) spasao iz mora jednog pelikana, niko nije ni slutio da će on postati maskota tog ostrva.
Pelikan Petros sa Mikonosa
Zanimljiv je podatak da je prvi put tada na ostrvu Mikonos viđena takva životinja. Smatra se da je u to doba Petros zalutao i odvojio se od svog jata.
Todoris Kirandonis (Θοδωρής Κυραντώνης) je bio ribar sa ostrva Mikonos, koji je preuzeo na sebe brigu o ugroženom pelikanu.
U čast kapetana Petrosa Drakopulosa (Πέτρος Δρακόπουλος), koji je stradao tokom Drugog svetskog rata, on je dao i pelikanu ime Petros (Πέτρος).
Upravo se smatra da je Todoris bio taj, koji je itekako uticao na život ovog pelikana u pozitivnom smislu, tako da je on, odnosno njegov naslednik vremenom postao sasvim sigurno svojevrsna maskota ostrva Mikonos.
S obzirom na to da je Todoris važio za ljubitelja životinja, on je pelikanu pripremio gnezdo, vodio o njemu računa svakodnevno, pa čak i sa njim razgovarao.
Dobro je bilo to što je pelikan Petros imao mogućnost da se hrani svežom ribom kad god to poželi. Interesantno je što je on svežu ribu uzimao u lokalnim tavernama, zatim na pijaci, te u luci.
Kako je pelikan Petros „kidnapovan“?
Može se čuti u Grčkoj da stanovnici ostrva Tinos donekle zavide stanovnicima ostrva Mikonos, pa čak postoje informacije da su u to doba bili ljubomorni i na ovog pelikana.
U toku predizborne kampanje početkom 1958. godine se desilo da je pelikan Petros „kidnapovan“. Zapravo, on je u to doba shvatio da može da leti i uputio se prema ostrvu Tinos. Tamo su ga stavili u kavez i čak je postojala šala da je pelikan Petros sam zatražio azil na tom ostrvu, zato što mu je dosadilo na Mikonosu.
Međutim, stanovnici ostrva Mikonos su podigli pravu revoluciju u to doba i potrudili se čak da organizuju svojevrsnu oslobodilačku kampanju za Petrosa. Mnogi stanovnici tog ostrva su seli u svoje čamce i brodove i uputili se prema Tinosu. Tamo su pronašli Petrosa i priredili mu sjajan doček, posle čega su se stanovnici Mikonosa ipak odlučili da ne bojkotuju izbore, kako su prvobitno smatrali da treba, jer im se njihov pelikan vratio.
Godine 1985. i to 2. decembra je pelikan Petros uginuo. Malo pre toga ga je udario automobil, pa je hitno prebačen u Solun, gde je nažalost preminuo. Stručnjaci su tada utvrdili da je Petros imao 33 godine.
Kako su svi ostrvljani bili mnogo tužni zbog ove vesti, Džeki Kenedi koja je malo pre toga posetila ovo ostrvo je odlučila da ostrvljanima pokloni ženku pelikana, koja je dobila ime Irini. A Zoološki vrt iz Hamburga je poklonio mužjaka, koji je nazvan takođe Petros.
Na samom početku 1995. godine je još jedan pelikan imao sličnu sudbinu kao i prvi Petros. Naime, smatra se da je i on zalutao, ali se našao neko ko će da ga spasi, te ga je nazvao Nikolaos. Tako danas na ostrvu Mikonos postoje tri pelikana, koji se smatraju pravom ostrvskom atrakcijom za mnogobrojne turiste.