Da u srpskom jeziku postoji mnogo pozajmljenica, nije neka tajna. Mnoge reči smo preuzeli iz turskog jezika, upravo zbog istorijskih prilika. Ali ima i onih, koje vode poreklo iz drugih jezika. Najpoznatije pozajmljenice u srpskom su:
– iz engleskog – anglicizmi
– iz češkog – bohemizmi
– iz grčkog – grecizmi ili grcizmi
– iz francuskog – galicizmi
– iz ruskog – rusizmi
– iz nemačkog – germanizmi
– iz španskog – hispanizmi
– iz latinskog i italijanskog – romanizmi
Šta su pozajmljenice?
Kako im i sam naziv kaže, u pitanju su reči koje su pozajmljene, odnosno preuzete iz nekog drugog jezika.
Najčešće pozajmljenice podrazumevaju direktno preuzimanje, mada postoje i pozajmljenice koje su u srpski jezik ušle u upotrebu preko takozvanog jezika posrednika.
U zavisnosti od toga koje su reči u pitanju i iz kog jezika su preuzete, pretrpele su i određenu dozu prilagođavanja. A to prilagođavanje podrazumeva usklađivanje sa jezičkom normom srpskog jezika na fonološkom i pravopisnom nivou primarno, ali i na sintatičkom i morfološkom.
Grčke reči u srpskom jeziku
Takozvani grecizmi ili grcizmi su reči, koje su preuzete iz grčkog jezika. Naravno da ima i onih, koje se često mešaju sa grčkim rečima, a koje su zapravo ušle i u srpski i u grčki jezik iz turskog, te prošle kroz proces prilagođavanja, pa zvuče slično.
Neke od reči, koje su preuzete iz grčkog jezika i koriste se u svakodnevnoim govoru u našoj zemlji su:
– ikona (εικόνα)
– anđeo (αγγέλος)
– biblioteka (βιβλιοθήκη)
– energija (ενέργεια)
– biologija (βιολογία)
– škola (σχολείο)
– demokratija (δημοκρατία)
– filozofija (φιλοσοφία)
– psihologija (ψυχολογία)
– gramatika ( γραμματική)
– atom (άτομα)
– meteor (μετεωρίτης)
– geografija (γεωγραφία)
– idol (είδωλο)
– hormoni (ορμόνες)
– gimnastika (γυμναστική)
– grafika (γραφικά)
– program (πρόγραμμα)
– fantazija (φαντασία)
– filolog (φιλόλογος)
– patrijarh (πατριάρχης)
– đavo (διάβολος)
– episkop ( επίσκοπος)
– pita (πίτα)
– fizika (φυσική)
– harmonija (αρμονία)
– komedija (κωμωδία)
– tragedija (τραγωδία)
– drama (δράμα)
– lirika (λυρική)
– muzika (μουσική)
– simfonija (συμφωνία)
– helikopter (ελικόπτερο)
– analiza ( ανάλυση)
– period (περιόδος)
– anestezija (αναισθησία)
– aorist (αόριστος)
– etnografija (εθνογραφία)
– histerija (υστερία)
– arhimandrit (αρχιμανδρίτης)
– simetrija (συμμετρία)
– manastir ( μοναστήρι)
– mehanika (μηχανική)
– seizmograf (σεισμογράφος)
– tehnika (τεχνική)
– telefon (τηλέφωνο)
– bosiljak (βασιλικό)
– krevet (κρεβάτι)
– kutija (κουτί)
– plastika ( πλαστικό)
– teatar (θέατρο)
– matematika (μαθηματική)
– logika (λογική)
