Mnogi su pokušavali da definišu Srbiju i Srbe kroz istoriju… Neki su imali samo reči hvale za ovaj hrabri i srčani narod, dok je bilo i onih koji su Srbe karakterisali drugačije.
Neki od najčuvenijih književnika, istoričara, vojskovođa, ali i glumaca, kompozitora i drugih u svetu poznatih ljudi, su izneli svoje mišljenje o Srbiji i Srbima nekom prilikom.
Čuveni sovjetski pisac Maksim Gorki je ostao upamćen i po ovome što je rekao za Srbiju:
Greje me ovde jug! Na kraju, ovde su svi ljudi ljudi! Istorija ove zemlje koračala je samo za slavom. Ta zemlja je patila, živela, preživela i ostala tu, da uvek bude tu! Čini mi se da su Srbi isto toliko Rusi koliko i mi.
A neposredno pred smrt u februaru 1920. godine je ruski admiral i jedan od vođa Belogardejaca, Aleksandar Vasiljevič Kolčak izjavio:
Srbija – to je jedna od najlepših i najhrabrijih stranica istorije čovečanstva. Srbija, to je potpuno junaštvo!
Trebalo bi pomenuti i reci čuvenog srpskog naučnika Nikole Tesle:
Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu.
Poznati mađarski kompozitor, ali i pijanista, Franc List je rekao:
Važno je da jedan narod kroz sve vekove brojnih iskušenja zadrži svoj urođeni temperament i svoju tradicionalnu simboliku. Srbi su, kao malo ko u ovom delu Evrope u tome uspeli.
U toku Prvog svetskog rata je nemački feldmaršal, Avgust fon Makenzen, koji je predvodio armiju na Istočnom i na Srpskom frontu držao govor vojnicima i tom prilikom rekao:
Vi ne polazite ni na italijanski, ni na ruski, ni na francuski front. Vi polazite u borbu protiv jednog novog neprijatelja, opasnog, žilavog, hrabrog i oštrog. Vi polazite na Srpski front i u Srbiju, a Srbi su narod koji voli slobodu i koji se bori i žrtvuje do poslednjeg. Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomrači slavu i ne kompromituje dosadašnje uspehe.
Uz to, ostao je upamćen i kasnije po ovim rečima:
Srbi su najbolji vojnici Balkana, opasan i ratoboran narod, hrabri borci i ponosni ljudi!
Italijanski revolucionar, koji se borio za slobodu Italije i živeo u 19. veku, Đuzepe Garibaldi, je rekao o Srbima:
Imao sam priliku da upoznam nekoliko srpskih knezova, ljutitih vojskovođa srpskog vladara Miloša, koji su oslobodili Srbiju turske vlasti. To su ljudi odvažni, koji malo govore, a u očima im se vidi odlučnost.
Poznati holivudski glumac škotskog porekla, Šon Koneri je uporedio svoj narod sa Srbima i izjavio:
Srbi imaju mnogo toga zajedničkog sa Škotima. Verni su svojoj tradiciji i duboko je poštuju. Mogli bi i stotinu godina da žive pod tuđom vlasti, ali ne bi zaboravili svoj identitet. Poseduju izuzetnu gostoprimljivost i vole sve koji ih posećuju. Sa druge strane, isto su tako tvrdoglavi i teško menjaju mišljenje, a prema ženama ne pokazuju preteranu nežnost.
Supruga čuvenog ruskog pisca Sergeja Aleksandroviča Jesenjina, a inače svetski poznata balerina, Isidora Dankan je rekla:
Nasilje velikih i moćnih često zna da se okrene protiv njih. Najbolji primer da se ne treba iživljavati nad malima jeste i primer malog srpskog naroda, koji je stavio tačku na jednu carevinu, koja je trajala skoro hiljadu godina – Habzburšku!
Kao i danas, tako i po vizantijskim izvorima koji su uvek strogo ocenjivali Slovene, hrabrost je bila istaknuta vrlina Srba. Istorija priča o mnogim srpskim ljudima, koji su se snagom, hrabrošću i požrtvovanošću pokazali dostojni mesta pored heroja svih naroda, zabeležio je jedan od najvećih poznavalaca ovog dela Evrope, čuveni pisac, etnolog i arheolog Feliks Kanic.
A češki istoričar, koji se prvenstveno bavio proučavanjem istorije balkanskih naroda, a izuzetno Srba i Bugara, Konstantin Jozef Jiriček je napisao:
Srbi i Srpkinje srednjeg veka behu lepi ljudi sa pravilnim crtama.Protivno glatko izbrijanim Italijanima, Srbi i ostali narodi istočne Evrope nosili su dugu bradu i kosu. Pesnički ideal beše žena otvoreno zlatne boje, kao i u delima klasične starine. Na starim freskama i u opisima prikazuju se Srbi i Srpkinje kao visoki i lepi ljudi sa pravilnim crtama lica. Srbin Bosanac je po rastu i danas viši od Srbina iz drugih krajeva. Pored smeđe i crne kose, koja preovlađuje, ima još i danas plavih ljudi.
Jedina žena, koja je u toku Prvog svetskog rata bila oficir srpske vojske je britanska bolničarka, Flora Sands. Godine 1917. se potrudila da različite glasine koje su do nje dopirale o Srbima demantuje, pa su ostale zabeležene njene reči:
Ljudi koji nisu ništa znali o srpskom narodu, više puta su me pitali zar me nije strah da se krećem među ljudima za koje oni misle da su divljaci, dok je ustvari sasvim suprotno. Ne mogu zamisliti ništa manje verovatno nego da me napadne srpski vojnik. Ja bih se osećala sigurnije šetajući po nekoj varoši ili selu u Srbiji u bilo koje doba noći, nego u mnogim engleskim i drugim evropskim varošima.
Simpatičan svet ti Srbi! Redak osećaj za gostoprimstvo i poverljiva prisnost, koja krasi samo one što znaju da budu izvrsni prijatelji je izjava, po kojoj je ostao među Srbima upamćen i čuveni francuski glumac Žan Pol Belmondo.
Nemački pisac, pesnik i filozof, Johan Volfgang Gete, je o srpskoj književnosti napisao sledeće:
Srpska epska književnost biser je u evropskoj riznici, koju će nemački pesnici tek otkrivati u narednim stolećima. Divim se tim čvrsto izvajanim likovima i karakterima protkanim onim dubokim, doslednim osobinama, koje zaslužuju poštovanje zbog vernosti sebi i neodstupanja od svoje vere u ideje i zaveštanja predaka.
Počasni vojvoda srpske i jugoslovenske vojske je bio i francuski maršal Luj Franše de Pere, a o Srbima je rekao:
Ko su ti junaci koji mogu da se podiče da su zaslužili jedno od najvećih odlikovanja na svetu? To su seljaci skoro svi, to su Srbi… tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi. To su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva. Okupljeni oko svog kralja i zastave za slobodu zemlje, ti seljaci, bez napora, pretvorili su se u vojnike najhrabrije, najiskrenije, najbolje od svih.
Srpski pisac Jovan Dučić je na drugačiji način posmatrao Srbiju i Srbe, pa su ostale zabeležene njegove reči:
Srbin ima prirodnu tendenciju da sve svoje velike ljude ili poubija ili unizi, pa da ih zatim opeva u svom desetercu kao heroje svoje nacije i najzad proglasi svetiteljima svoje crkve.
Za kraj smo ostavili mišljenje švajcarskog forenzičara, profesora na univerzitetu u Lozani i doktora hemije, Rudolfa Arčibalda Rajsa, koji se smatra jednim od najvećih prijatelja srpskog naroda. Bio je i izveštač sa Solunskog fronta, a budući da je naročito bio naklonjen Srbima, nakon smrti je izvađeno njegovo srce i po izričitoj želji u urni odneto na Kajmakčalan. Upravo on je ostao zapamćen po sledećim rečima:
Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u đubretu. Ja verujem u budućnost vašeg naroda! Duh Kosova, Karađorđa, Kumanova i Kajmakčalana ponovo će se probuditi. Mora se, međutim brzo probuditi. Sudbina vam je u vlastitim rukama: blistava budućnost ili ponovno ropstvo!
