Srpska pravoslavna crkva svake godine 6. maja obeležava praznik Svetog velikomučenika Georgija – Đurđevdan, u spomen na isti dan 303. godine, kada je on stradao za veru Hristovu.
Čini se da ne postoji praznik za koji je vezano više narodnih običaja i verovanja.
Kao i za skoro svaki drugi praznik, tako i za ovaj u različitim krajevima Srbije vladaju različiti običaji. Neki od njih su se održali i do danas.
Od različitih bilja su žene dan uoči Đurđevdana plele venčiće i njima kitile ulazna vrata i kapije. Po verovanju, venčići su donosili zdravlje i berićet ukućanima u nastupajućoj godini. Obično se za izradu venčića koristila mlečika i đurdevak, koji je širio svoj divan miris celim dvorištem. Taj venčić bi ostajao na kapiji do narednog Đurđevdana.
U gradskim sredinama se venčići kupuju na pijaci i simbolično stavljaju iznad ulaznih vrata stanova.
Prvo jaje koje se ofarba za Uskrs se danas koristi. Na Durđevsko jutro, domaćica u posudu stavi to jaje – čuvarkuću i dren, zdravac i druge biljke, pa doda izvorske vode. U nekim krajevima se ta posuda priprema veče uoči praznika i ostavi pod grmom ruže do ujutru. A onda se svi ukućani umivaju tom vodom da bi bili zdravi.
Ono što je postepeno preraslo u Prvomajski uranak u doba vladavine komunizma, je zapravo običaj za praznik Đurđevdan.
Obično su na nekom proplanku svi meštani odlazili na Đurđevdanski uranak i to ranom zorom. Tada je bilo obavezno da se pripremi i ražanj na kome će se peći jagnje za sve…pripremale su se i razne đakonije i naravno piće. Sve to je obično trajalo od ranih jutarnjih sati do podneva, kako bi i domaćini mogli da proslave slavu kako dolikuje.
Naši preci su predviđali i vreme po ovom prazniku, ali i to da li će biti rodna godina ili ne. Ako bi na Đurđevdan padala kiša ili dan posle, verovalo se da to znači da će nastupajuće leto da bude sušno. A ako bi bilo vedro, to je značilo da će nastupajuća godina da bude plodna.
U doba postojanja hajduka su se oni na ovaj dan sastajali na mestu, koje su dogovorili prilikom rastanka, na praznik Mitrovdan. Otuda je i ostala izreka: Đurđev danak hajdučki sastanak…Mitrov danak, hajdučki rastanak.
Sveti velikomučenik Georgije – Đurđevdan
