Čudan su narod ti naši Grci…posebno iz perspektive jednog klinca, koji je prvi put čuo da su ranije verovali da u toj zemlji postoji čak 12 bogova i da svi oni žive na jednoj planini…
Piše: Dragan Gaca Stojanović
I završila se moja prva školska godina, koja je iz moje perspektive trajala nenormalno dugo. Počelo je leto i raspust, što je bila najava celodnevnih igranja, razbijenih kolena, krađe komšijskih zelenih jabuka, pravljenja praćki i čega sve ne još!
Negde u pola raspusta, kada mi je škola izgledala tako daleko, a početak drugog razreda još dalje, keva mi saopštava da sutra idemo na more. Pitam: ”Jel u Grčku?”, kaže ”Da, naravno, sviđa ti se?”
Tada sam već znao šta je Grčka i gde idemo. Od silne sreće nisam mogao ni da joj odgovorim!
Naredna dva dana nisam mogao ni o čemu da razmišljam… samo o Grčkoj. Letele su slike kao u najlepšem snu, toliko jako da sam mogao da osetim miris mora i peska.
Jedva izdržah dva dana i konačno krećemo! Opet u pola noći!
Obično dok putujemo, imam milion pitanja za kevu i ćaleta. Ovaj put ne.. ćutim i samo čekam da stignemo!
U neko doba, san me je savladao! Uglavnom, keva nas je probudila i rekla da uskoro stižemo! Onako bunovan, iz kola gledam okolinu, požutelu travu pored puta, ogroman kukuruz, prskalice za navodnjavanje i primetim da avgust baš dobro radi svoj posao!
Otvaram prozor na kolima i onda osetim nešto, što je i dan danas posle 40 godina, ostalo u meni, i sa mnom i Grčkom napravilo neraskidivu vezu… VRUĆ VETAR! Taj dah Grčke još uvek osećam kao njenu dušu, koju mi je poklonila još kao klincu!
Nisam joj ostao dužan! Još tada kao klinac, poklonio sam i ja njoj svoju, zauvek!
Elem, sižemo u Platamon i još jedno iznenađenje za mene. Te godine smo letovali u kampu, ali ne u šatoru ili kamp – prikolici, već u apartmanu, jer je u kampu postojalo i par apartmana. U jednom od tih smo bili mi. A u kampu koji je sav u platanima je tolika hladovina da je gotovo mrak. Fenomenalno! Kamp pun, puno ljudi, dece, svi uslovi za dobru zabavu! Interesantno mi je bilo da u kampu postoji supermarket, samo za nas!
Jedno jutro dok smo klopali na terasi vidimo da pristižu novi gosti i ja kao svako znatiželjno dete moram da vidim ko je! Poljaci! Peglica (fiat 126) i kamp prikolica. Iz auta izlazi momak plave kose sa jež frizurom, žutim brkovima, belom majicom bez rukava, najkraćim mogućim pantalonama i klompama. Poljaci su, inače pioniri u osvajanju Grčke, zajedno sa nama!
Tek smo par dana na moru, a imam utisak da smo tu mesecima! Sve mi je nekako domaće, moje, naše. Tada nisam prepoznavao taj osećaj, ali sve što bih video, probao, čuo, sve mi se nakako urezivalo tako duboko, da nije postojala šansa da nešto zaboravim, pa čak i one nebitne stvari za ovakvu priču!
Nekako sam odmah zavoleo Platamon, bio je samo moj i ničiji više! I onda u nekom razgovoru mog ćaleta sa prijateljima čujem kako u šali pominju Zevsa, Olimp i bogove! Nešto o čemu nemam pojma. Odmah je usledilo pitanje,”Tata, šta je to olimp i zes (tako sam prvi put čuo)?” Slušaj sine, vidiš ovu planinu iznad nas? “Vidim”, rekoh! ”E, na vrhu te planine živi 12 bogova i među njima glavni i najveći, bog Zevs!” Samo me je prošla neka jeza od strahopoštovanja i od same činjenice da je taj bog Zevs najveći! Kako je ćale brzo skontao da mi se dopada tematika, već popodne mi je kupio knjižicu sa slikama svih bogova! I tako je počelo moje upoznavanje sa Grčkom.
Kako su prolazile godine, a mi leta provodili u zemlji boga Zevsa, sa nekih 10 – 12 godina, znao sam dosta toga o Helenskoj Republici!
Ali kako dođe novo letovanje, neke nove stvari mi skreću paznju.
Sećam se jedne godine, celo letovanje smo proveli kod baba Despine! Za one starije koji su letovali u Platamonu, baba Despina je izdavala pedaline na plaži između kampa PLATAMON i kampa KALAMAKI. U to vreme dosta Kragujevčana je letovalo u Platamonu, tako da nisam imao problema sa kim ću se družiti. Bilo je, recimo dosta mojih drugara iz škole, kojima sam otkrivao tajne letovanja u Grčkoj. Jedna od tajni je bila da u fliper, umesto novčanice od 20 drahmi, ubacujemo novčanicu od 50 para.
A pošto me je Despina zavolela kao da sam njeno unuče, poslednjih par dana letovanja mi je dozvolila da ja izdajem pedaline. A onda se pojave moji drugari i hoće pedalinu i pojavim se ja, nisu mogli da veruju, odakle meni pedaline u Grčkoj i kako ja poznajem Despinu. Te godine sam bio glavna faca u školi! Nema ko nije znao da Gaca ima ”babu” u Grčkoj što izdaje pedaline.
Sledećih par godina smo leta provodili, naravno u Platamonu i kao tinejdžeru to mi je bilo sve uzbudljivije! Upoznavao sam svoje vršnjake iz raznih gradova Srbije, ali i iz Grčke i drugih zemalja.
Jednog leta se napravilo tako veliko društvo, mislim da nas je bilo 20 – tak.Što naših, što Grka, što Holanđana, Nemaca, Poljaka! Svako veče smo izlazili i družili se kod čika Mihe (Mihalis) u taverni i gotovo svako veče od njega dobijali oval pomfrita gratis. A sporazumevali smo se kako smo stigli, ko je koliko znao engleski, ali uglavnom su nas sve bolele ruke od ”ćaskanja”! U društvu sa nama bili su dečko i devojka, brat i sestra, koji su svako veče izlazili sa nama, ali reč nisu progovarali, već se samo stidljivo smeškali na naše fore. Ja nisam imao pojma odakle su!Verovatno niko i nije znao ko su i odakle su, ali su bili ekipa bez kojih nije moglo da prođe veče. Kako je vreme, prolazilo ekipa se polako osipala, tako da je ostalo samo par nas i to svi iz Kragujevca. Odjednom pojavljuju se oni, prilaze našem stolu i vide samo nas nekoliko! I onda se brat odvažio da pita: ”Kam vi gi još?” Svi u momentu zaćutimo i moj drug Bojan jedini odreaguje sa: ” Signomi?” A momak će ponovo: ”Kam vi gi još?” Ništa ne razumemo i onda Bojan pocinje da objašnjava stavljajući šake na grudi: ”Ja ne razume, Tito – Jugoslavija, Titos – Karamanlis!!!!” A momak će na to: ”Čekaj bre batke, ti ako će me zajebavaš, ja će si idem”. Dečko i njegova sestra iz Vranja! I dan danas zezam Bojana zbog toga!