Da u srpskom jeziku postoji mnogo pozajmljenica, nije neka tajna. Mnoge reči smo preuzeli iz turskog jezika, upravo zbog istorijskih prilika. Ali ima i onih, koje vode poreklo iz drugih jezika. Najpoznatije pozajmljenice u srpskom su:
- iz engleskog – anglicizmi
- iz češkog – bohemizmi
- iz grčkog – grecizmi ili grcizmi
- iz francuskog – galicizmi
- iz ruskog – rusizmi
- iz nemačkog – germanizmi
- iz španskog – hispanizmi
- iz latinskog i italijanskog – romanizmi
Šta su pozajmljenice?
Kako im i sam naziv kaže, u pitanju su reči koje su pozajmljene, odnosno preuzete iz nekog drugog jezika.
Najčešće pozajmljenice podrazumevaju direktno preuzimanje, mada postoje i pozajmljenice koje su u srpski jezik ušle u upotrebu preko takozvanog jezika posrednika.
U zavisnosti od toga koje su reči u pitanju i iz kog jezika su preuzete, pretrpele su i određenu dozu prilagođavanja. A to prilagođavanje podrazumeva usklađivanje sa jezičkom normom srpskog jezika na fonološkom i pravopisnom nivou primarno, ali i na sintatičkom i morfološkom.
Grčke reči u srpskom jeziku
Takozvani grecizmi ili grcizmi su reči, koje su preuzete iz grčkog jezika. Naravno da ima i onih, koje se često mešaju sa grčkim rečima, a koje su zapravo ušle i u srpski i u grčki jezik iz turskog, te prošle kroz proces prilagođavanja, pa zvuče slično.
Neke od reči, koje su preuzete iz grčkog jezika i koriste se u svakodnevnoim govoru u našoj zemlji su:
- ikona (εικόνα)
- anđeo (αγγέλος)
- biblioteka (βιβλιοθήκη)
- energija (ενέργεια)
- biologija (βιολογία)
- škola (σχολείο)
- demokratija (δημοκρατία)
- filozofija (φιλοσοφία)
- psihologija (ψυχολογία)
- gramatika ( γραμματική)
- atom (άτομα)
- meteor (μετεωρίτης)
- geografija (γεωγραφία)
- idol (είδωλο)
- hormoni (ορμόνες)
- gimnastika (γυμναστική)
- grafika (γραφικά)
- program (πρόγραμμα)
- fantazija (φαντασία)
- filolog (φιλόλογος)
- patrijarh (πατριάρχης)
- đavo (διάβολος)
- episkop ( επίσκοπος)
- pita (πίτα)
- fizika (φυσική)
- harmonija (αρμονία)
- komedija (κωμωδία)
- tragedija (τραγωδία)
- drama (δράμα)
- lirika (λυρική)
- muzika (μουσική)
- simfonija (συμφωνία)
- helikopter (ελικόπτερο)
- analiza ( ανάλυση)
- period (περιόδος)
- anestezija (αναισθησία)
- aorist (αόριστος)
- etnografija (εθνογραφία)
- histerija (υστερία)
- arhimandrit (αρχιμανδρίτης)
- simetrija (συμμετρία)
- manastir ( μοναστήρι)
- mehanika (μηχανική)
- seizmograf (σεισμογράφος)
- tehnika (τεχνική)
- telefon (τηλέφωνο)
- bosiljak (βασιλικό)
- krevet (κρεβάτι)
- kutija (κουτί)
- plastika ( πλαστικό)
- teatar (θέατρο)
- matematika (μαθηματική)
- logika (λογική)
7 comments
Preporucujem…
https://youtu.be/8_ksfhr6BFo , dobro prostudirajte…proverite…pa onda izvodite teze o Srpskom jeziku…sve su od nas pokrali…i jezik…i mitove i sve…uz pomoc vatikanaca „prokletih“…
Nema apssolutno potrebe da dodatno izučavamo srpski jezik, niti da izvodimo teze, jer poeedujemo sasvim dovoljno znanja o temi, koja je obrađivana u tekstu. A što se Vaših teza tiče, slobodno nastavite da pratite rad profesora Deretića i da bez relevantnih dokaza tvrdite da su „Srbi narod najstariji“ 🙂
Šta se dešava sa rečju „Svirati“? Pošto sam naišao u nekom kvizu na pitanje šta znači reč „Sfyria“ i odgovor sam naslutio samo zahvaljujući tome što mi je maternji srpski jezik. Reč je o komuniciranju pomoću zvižduka, odnosno sviranja, sviruckanja, svirkanja. U dodatnom objašnjenju je pisalo da reč potiče iz grčkog jezika pa me malo zbunjuje ako je tako, zašto onda ta reč nije navedena ovde pod grecizme?
Mnogo je reči grčkog porekla, koje u tekstu nisu navedene, prosto zato što je nemoguće da sve do jedne budu pobrojane.
Nisam primetio χαρτί – hartija, papir
Ovaj spisak nema kraja jer govorimo o civilizaciji koja ima korene u svim sferama danasnjice