Grčki ples hasapiko (χασάπικο) je ponikao na području Konstantinopolja. Dovodi se u vezu sa mesarima u Carigradu, pa čak i sa arbanaškim stanovništvom u to vreme, jer su oni mahom obavljali poslove mesara ili kasapina.
Jedno od tumačenja o nastanku jeste da su oni tako hteli da pokažu kako drugi treba da ih se plaše, pa otuda tako kruto držanje svih učesnika.
U doba postojanja Vizantije, ovaj ples je nazivan μακελλαρικος χορός (mesarski ples).
Postoje dve verzije plesa hasapiko…spori ili teški (χασάπικο βαρύς) i brza verzija plesa (χασαποσερβικο ili γρήγορο χασάπικο).
Brza verzija plesa je nastala kasnije i dovodi se u vezu sa srpskim uticajem, primarno zbog naziva, mada nema preciznih podataka o tome.
Smatra se da su još u periodu srednjeg veka Grci plesali hasapiko i to ne samo u Konstantinopolju, nego i na području cele Male Azije, u Centralnoj i Istočnoj Makedoniji, Trakiji, na pojedinim Egejskim ostrvima, ali i u drugim delovima zemlje.
Čak pojedini istraživači smatraju da hasapiko vodi poreklo iz perioda vladavine Aleksandra Velikog, a prvenstveno zbog vrlo precizno definisanih pokreta, koji zahtevaju disciplinu i izdržljivost.
Svi plesači, i muškarci i žene, a obično troje do četvoro njih, se drže čvrsto za ramena jedni drugima i imaju istovetan pokret. Trebalo bi da izgledaju svi kao jedan.
Zanimljivo je da u području Epira ovako plešu uglavnom Cincari.
Često se hasapiko meša sa igrom sirtaki ili sa varijacijom, koja je poznata kao hasaposerviko.
Baš zato što je vrlo zahtevan, hasapiko se ne izvodi tako često. Svi učesnici moraju biti sinhronizovani i maksimalno se pridržavati plesnih koraka, pa se zato najčešće može videti u izvođenju nekog kulturno-umetničkog društva.
Potrebna je izuzetno dobra uvežbanost za izvođenje plesa hasapiko, dok se učesnici lakše mogu uključiti u ples hasaposerviko, koji je manje zahtevan.
Hasapiko (χασάπικο)
