Selo Kremna – jedinstveno i neobično

by Aleksandra

Autori teksta: Biljana Stamenić Jevremović i Tijana Stamenić

Selo Kremna se nalazi u Zapadnoj Srbiji, gde uspešno odoleva zubu vremena.

Da li znate po čemu je ovo selo poznato? Evo samo par nagoveštaja: Tarabića proroci, vazdušna banja, gostroprimstvo meštana, veličanstvena priroda i mir. Jednom kad posetite ovo selo, želećete opet da se vratite.

Kremna selo

Selo Kremna kod Užica se nalazi na 800 m nadmorske visine i okruženo je planinskim lepoticama Tarom, Šarganom i Zlatiborom. Krase ga cvetne livade i planinski vrhovi obrasli gustim četinarskim šumama. Nalazi se na svega 32 km na putu od Užica ka Višegradu. Nekada se Kremna smatralo jednim od najrazvijenijih sela ovog dela Srbije sa mnoštvom življa, dok danas broji svega oko 500 duša, a iz godine u godinu taj broj opada.

Selo se sastoji od više zaselaka, a neka od njih su: Jankovići, Bogosavljevići, Pašići, Đuričići, Stamenići, Panići, Misailovići, Milosavljevići, Đurđići… U svakom od njih žive porodice sa istim prezimenom. Takav je i sam naziv zaseoka. Tako da ako želite da posetite npr. Pašice, meštani će vas uputiti baš u taj zaselak.

Kremna je oduvek bila poznata kao vazdužna banja, jer se u njenoj dolini sudaraju morski i kontinentalni vetrovi. Za sve one koji boluju od bolesti disajnih organa, ovaj biser Užičkog okruga je pravi lek.

Kremanci su do 1880. godine išli u okolna mesta da se školuju da bi posle napravili svoju prvu školu u Moljkovićima, koja je imala svega dve učionice. Posle Prvog svetskog rata meštani su odlučili da naprave novu školsku zgradu, ali to će biti učinjeno tek 1932., a potom je i ta zgrada obnovljena 1959. godine. U ovoj školi, „Bogosav Janković“ i danas mladi Kremanci uče. Trenutno školu pohađa samo 30 – tak učenika, a nekada ih je škola imala preko 800. Bila su to dobra vremena, gde je selo cvetalo i video se prosperitet.

Uz školu se nalazi i seoska crkva Svetog Georgija Velikomučenika. To je veličanstvena, bela građevina; hram koji nas podseća na naše duhovno i kulturno bogatsvo. Naši preci su ga uz muku i rad sagradili, a naša je dužnost da ga održavamo. Grupa Kremanaca, na čelu sa našim sveštenikom Aleksandrom Đuričićem, je rešila da podrži izgradnju novog doma. Bio bi to dom u kome bi stanovao kremanski sveštenik sa svojom porodicom. U sklopu toga bi bio i prostor gde bi se održavali određeni crkveni obredi, a i mesto gde bi se meštani mogli okupljati. Ukoliko sebe vidite kao ktitora i želite da pomognete u duhovnoj i materilanoj obnovi, svoj prilog možete uplatiti na ovaj žiro račun: 205-263738-06 kod Komercijalne banke ili lično u Hramu Svetog Velikomučenika Georgija u Kremnima.

U Kremnima se danas nalazi stanica pogranične policije, strugara, apoteka i ambulanta. U centru sela, ispred nekadašnjeg Doma kulture, nalazi se spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu, a u blizini je i spomenik Kadinjača. Ako ste odmah pomislili da su Kremna čisto partizansko selo, prevarili ste se, jer su Kremanci itekako bili i u odredima generala Draže Mihajlovića (samo njima niko nikada nije podigao spomenik). Selo ima i svoj fudbalski klub “Tara”. Pored toga, selo obiluje kafanama i kafićima (bar prema broju stanovnika) i prehrambenim prodavnicama. Nekada su Kremna imala i svoj Dom kulture, biblioteku, bioskop, videoteku, zadrugu i konfekciju. Danas su na te dane ostale samo uspomene.

Kremna Tara

Da biste razumeli nekadašnju veličinu ovog mesta treba da znate da je selo Kremna bilo opština, u čijem sastavu su bile i Kaluđerske bare, deo planine Tare na kojem se nalazi čuveni hotel „Omorika“ i mnoge zanimljivosti ovog nacionalnog parka (čuvena Pančićeva omorika). Iako Tara sada pripada opštini Bajina Bašta, sećanje na ove dane kod svakog Kremanca budi lokalni FK „Tara“.

Kremna istorija

Kremna su naseljavali i pre Ilirski narodi. Naime, na severo – zapadnim padinama Tare se nalazilo najstarije naselje u čitavoj zapadnoj Srbiji. Smatra se da je napravljeno u doba neolita ili tačnije oko 5000 godine p.n.e. Ilirska plemena koja su naseljavala ovo područje su Autarijati (iz čijeg naziva je proistekao i naziv planine Tare) i Partini. Danas je trag Ilira u Kremnima vidljiv samo kroz nadgrobne spomenike. Jedno od ilirskih grbalja se nalazi ispod Misailovića kuća.

Ostaci rimskog doba vidljivi su i danas u ovom selu na planinskim obroncima. Put koji su napravili osvajači sa Apeninskog poluostrva, meštani i danas koriste, ali to nije sve što je od njih ostalo. Naime, na mnogim kremanskim grobljima (jer skoro svaki zaselak ima svoje groblje), postoje i rimske nadgrobne ploče. Na nekima od njih su i urezane figure rimskih ratnika.

Istorijski izvori kažu da su Nemanjići imali letnje dvore u Kremnima i da su uglavnom tu boravili tokom celog najtoplijeg doba u godini. Posle Dušanovog carstva ceo ovaj region, pa i Kremna, padaju pod vlast Vojislava Vojinovića, a potom Nikole Altomanovića, da bi potom Kremna ušla u sastav zemlje Cara Lazara.

Nakon toga dolazi turska vlast koja će u selu trajati sve do Drugog srpskog ustanka. U tom dobu je sazidan i Moljkovića han, a kroz Kremna je išao i put za Carigrad, tako da su mnogi putnici tu stajali da okrepe svoju dušu. U selu ima i dosta šančeva koji su korišćeni u Prvom srpskom ustanku, ali i u Austrijsko – turskom ratu.

Danas se ne zna koliko je Kremanaca učestvovalo u Drugom srpskom ustanku, ali se zna da je za učešće u istom Nikola Bogdanović dobio zlatan krst.

Kada se Srbija delila na Karađorđeviće i Obrenoviće, većina Kremanaca je bila uz prve. Svima je poznata priča kako se budući kralj Petar Karađorđević krio u buretu za rakiju kremanskog prote Zaharija Zaharića kada su došli žandari da ga traže, po naredbi Obrenovićevih ljudi. Veza između Karađorđevića i Kremana živa je i danas, pa je tako pre nešto više od deceniju kada je bilo osvećivanje nadgrobnog spomenika Milošu Tarabiću, istom prisustvao i NJKV princ Dušan Karađorđević.

Tokom Balkanskih ratova Kremanci su dali oko 700 ratnika. Najviše njih je bilo u puku Stefan Nemanja. Prelazili su sa ostalim Srbima Albansku golgotu, došli na Krf, a kasnije se i borili na Solunskom frontu. Mnogi od njih se nisu vratili u svoje selo okruženo sa tri planinske lepote, već su sahranjeni na Krfu ili su stavljeni u Plavu grobnicu, ili počivaju na Srpskom vojničkom groblju u Solunu.

Kremna zanimljivosti

Kremansko proročanstvo

U kremanskom zaseoku Tarabići, koje se nalazi na južnim obroncima planine Tara, živeli su stric Miloš i njegov sinovac Mitar Tarabić, u XIX veku, koji su proricali događaje koji će se desiti u bliskoj i daljoj budućnosti. Pošto su i stric i sinovac bili nepismeni, njihove vizije zapisivao je njihov kum prota Zaharije Zaharić.

Po predanju, on je original ovih zapisa predao svom kumu, proti Gavrilu Popoviću, koji ih je zatvorio u jednu flašu i zazidao u temelje svoje kuće u gradu Užicu. Kuća i danas krasi varoš kraj Đetinje, tako da se još ne zna da li je ova teorija istinita ili ne.

Međutim, ono što se sigurno zna jeste to da se zahvaljujući proti Zahariju pročulo o čudnom talentu braće Tarabić i van Užičkog okruga. Naime, upravo je baš on sve što je zapisano od Miloševih i Mitrovih vizija preneo dr Radovanu Kazimiroviću, koji ih je objavio u svom delu Tajanstvene pojave u srpskom narodu i Kremansko proročanstvo. Važno je napomenuti da je recezent navedenog dela bio ni manje ni više već vladika Nikolaj Velimirović.

Danas je Kremansko proročanstvo najpoznatije proročanstvo ne samo na tlu naše zemlje, već i čitavog Balkana.

Stric i sinovac su predvideli osnovne stvari koje mi danas svakodnevno koristimo, kao što su: telefon, voz, vodovodne cevi… Pored toga spominjali su i politička dešavanja, međutim ovde svako onaj ko čita Kremansko proročanstvo mora biti oprezan. Zašto? Zato što je vlast koristila Tarabiće, pa čak to čini i u našem dobu. Svako novo izdanje je „dopunjeno“ sa nečim novim kako bi narod verovao u svoju vlast.

Jedna od najzanimljivih priča iz njihovog proročanstva je o kralju iz bureta. Naime, jednom dok je bio kod svog kuma prote, Mitar je kazao: „Vidiš li, kume, ovo tvoje bure u podrumu? E, taj koji se bude krio u ovome buretu nosiće krunu na glavi.” Predanje kaže da se ova vizija obistinila. Naime, posle sloma hercegovačkog ustanka, Petar Mrkonjić iliti Petar I Karađorđević, došao je kod prijatelja svoje familije, prote Zaharija, u goste. Za to su čuli i žandari Obrenovića, pa su došli da pretraže kuću. Međutim, prota ga je sakrio u bure za rakiju, tako što je to bure bilo pregrađeno iznutra. Predanje još kaže da je sveštenik Zaharije žandare poslužio rakijom baš iz tog bureta.

Danas, u Kremnima, postoji kuća pororoka, ali je ona u privatnom vlasništvu. Jedan dosetljivi Kremanac, podigao je nedaleko od rodne kuće, na putu iz Kremana ka Tari, Spomen dom kremanskim prorocima. U malenoj brvnari, koju okružuju razni drveni predmeti i skulpture, čućete celokupnu priču o prorocima Tarabić, ali i o Kremnima. Tako da ako ste u blizini, obavezno svratite. Treba dodati da je “glavni” prorok bio Miloš, koji je ujedno bio i neženja, a preminuo je u 45 oj godini na svoj rođendan, dok je Mitar imao potomke.

Kremanski kamen

Neko bi rekao da ima neka tajna veza između Kremana i kamena. Naime, sam naziv sela potiče od kamena kremena. Tako da je nit koja spaja selo i kamen skoro neraskidiva.

Još nešto, jedan deo sela ne može da se snimi iz sateleta zbog zračenja kamena. Po tome su Kremna jedinstveno mesto na svetu.

Stari Han u Kremnima

Nekada ponos sela, građevina koja, kada bi mogla da priča, ispričala bi nam o istoriji više nego neki udžbenik, danas je veoma oronula. Iako spada u spomenike kulture izuzetnog značaja, o ovoj staroj građevini niko ne brine ili ne bar onako kako treba.

Sa sigurnošću se zna da je Han postojao još na početku XIX veka i da je bio u vlasništu kremanske porodice Moljković koja se doselila iz Hercegovine. Nalazio se na putu Užice – Višegrad, pa je kao takav bio od izuzetnog značaja.

Mnogi pisci ga spominju u svojim delima, ali ćemo vam napomenuti onog koji je najinteresantniji ljudima koji poštuju srpsko – grčko prijateljstvo. Grčki pisac Haris Cirkinidis u svom romanu „Jelena Apolonija“, koji je izdat i na srpskom jeziku, na početku spominje upravo ovaj Han.

Moljkovića česma

Prekoputa pomenutog Hana nalazi se Moljkovića česma. Nekada su tu putnici zastajali da bi se okrepili hladnom i bistrom planinskom vodom, a danas je baš kao i Han nepokretno kulturno dobro naše zemlje.

Na česmi koja je napravljena od klesanog kamena (dužine 4,5 metra) urezano je da je podignuta aprila 1858. godine. Međutim, o ovom kulturnom spomeniku, baš kao i o Hanu, skoro da niko ne brine. Naime, poslednji put kada je o ovoj česmi brinula država bilo je još davne 1939. godine, kada ju je obnovio Centralni higijenski zavod Kraljevine Jugoslavije. Oni su tada u desnom uglu prostora gde se nalazi česma postavili i rimski spomenik koji je nađen u blizini.

Šargan Vitasi

Ova je železnička stanica pruge uskog koloseka kojom ćihuće stari dobri voz Ćira. Naime, nekada je ova pruga pomagala ljudima da lakše premoste planinu Šargan (razdvaja selo Kremna i Mokru goru), dok još nije bilo tunela. Ljudi su putovali njome na relaciji Užice – Višegrad i obrnuto. Dok danas radi isključivo zarad „zabave“, odnosno turizma.

Ova pruga je jedinstvena jer, da bi se savladao strmi deo planine (visinska razlika od 400m), napravljena je u obliku broja osam, pa otuda naziv, koji je skoro svima poznat, Šarganska osmica. Izgradnja pruge je za to vreme bila veliki poduhvat, a danas je prava atrakcija. Koliko je pruga bila neobicna i tada i danas je činjenica da gledajući prugu sa okolnih brda teško je reći da li voz ulazi ili izlazi iz Kremana. (Tarabići su predvideli “Osmicu” , kao i njeno ukidanje, ali i ponovno stvaranje radi uživancije).

Lončići

Mesto koje nećete naći u većini priručnika i tekstova “šta treba da vidite u Kremnima”, a krasi ga izvandredna prirodna lepota. Tuda protiče manja reka, a oko nje su prelepe livade i šume. Ono po čemu je poznata, a to je da je po legendi tu bio Sveti Sava. Na jednom delu obale, u jednom kamenu je utisnuta ljudska stopa i smatra se da je upravo ona stopa prvog srpskog Arhiepiskopa. Nedaleko od stope se nalazi i udubljenje, kao šerpa utisnuta u kamenu, u kojoj je po predanju Svetitelj držao hranu.

Ako krenete uzvodno ovom rekom, čeka vas prava avantura. A ubrzo ćete naići i na delove nekadašnje stare vodenice.

Veletovo

Takozvano golo brdo sela koje je vidljivo i iz centra Kremana. Popnite se na njegov vrh i uživajte u pogledu na Kremansku dolinu.

Još nešto…

Zanimljiv je podatak da je selo Kremna u nekadašnjoj Jugoslaviji po broju stanovnika davalo najveći broj visokoobrazovanih ljudi. Mnogi Kremanci su vodili neke od najvećih preduzeća nekadašnje Jugoslavije. Danas je taj broj opao, ali Kremna i dalje svojoj zemlji daruje veoma obrazovane i svestrane ljude koji svojim radom ostavljaju dubok trag u razvoju naše zemlje, ali i van njenih granica.

Selo ima i svoju knjigu koja se zove “Kremna, selo na putu Užice – Višegrad” i napisao ju je dr. Ilija Misailović. Svako ko poseti Kremna istu može kupiti u kafiću “Atos”.

Kremna sa starih fotografija

U Kremnima je započeta, pre nekoliko godina, izložba starih fotografija. Selo Kremna je dobilo svoje stranice na društvenoj mreži Facebook još pre 10 – tak godina. Zahvaljujući pojedncima, napravljene su grupe, čiji je cilj isključivo da se pomogne ožiljavanju sela. Tako je nastala grupa “Kremna sa starih fotografija”. Organizovana je prva izložba starih fotografija, a onda i druga. Sad je to već tradicija.

Pokušaj organizatora ovih izložbi je da se prezentuju na najbolji način naši preci, da se pokaže da ih nismo zaboravili, da smo ponosni na njih, kao i da upoznamo mlade generacije sa njihovim precima. Kroz izložbe se osetilo da selo Kremna i meštani čeznu za kulturnim zbivanjima, kojih uopšte nema. Pokušaj grupe je takođe da se okupe dobronamerni ljudi koji će svojim idejama i radom da pomognu uzdizanju sela Kremna i napretku.

Selo Kremna smeštaj

U Kremnima se danas razvija seoski turizam. Topla dobrodošlica meštana, ukusna hrana, očaravajuća priroda i svež vazduh su samo delić onoga što očara svakog turistu.

Svakako najveća smeštajna jedinica je hotel Braća Sekulić – Šargan, nekada kafana Tarabića. Nalazi se u samom centru sela i ima oko 150 ležajeva. U neposrednoj blizini, uzbrdo, nalaze se Tarabiće koliba mesto koje je pravljeno pre svega za ekskurzije, letnje i zimske kampove školaraca. Potom Brvnare Mrkić, koje će vam pružiti pored svega gore navedenog i veoma moderan enterijer u tradicionalnom duhu. Zbog toga je i jedan od omiljenih smeštaja stranaca. Od smeštaja treba da pomenemo i sledeće: Apartmani Bešlić, Rooms Lemi, Camping Zip, Vitas, Ćira, Holiday Home Vila Milka, Apartmani Ivanovići, kao i brojne lokalne porodice koje će vas ugostiti i dočekati kao nekog svog, najrođenijeg. Opredeliti se za lokalnu porodicu može biti baš pravi pogodak.

I na kraju da pomenemo “Kremna vodu” koju neki od vas kupuju u super marketima. Međutim, mi ćemo vam reći da ne kupujete tu vodu, već da sledeći vikend ili makar par dana odmora iskoristite da posetite ovaj zeleni raj Srbije i okrepite se kremanskom vodom iz česme, a ne iz plastične flaše.

Fotografije su vlasništvo autora teksta i preuzete iz FB grupe KREMNA – fotografije, u koju se možete učlaniti na LINKU

PREPORUČUJEMO

2 Komentara

Darko Aćimović 7. jula 2019. - 10:02

Bravo! Ovo je vrlo zanimljiv članak koji služi kao ugruba skica onome ko nije čuo za Kremna ili malo zna. A o tajanstvenom mestu će se tek čuti nadaleko. Ima nas Kremanaca koji smo spremni da se vratimo i da selu vratimo onaj sjaj koji je imao nekada. Uskoro će Kremna dobiti Udruženje Umetnika Kremna, čiji ću osnivač biti lično ja. Uradićemo spomenike palim borcima za slobodu koji nedostaju i truditi se da se stavimo na nezaobilaznu destinaciju ovog sveta. Poželite nam sreću tako što ćete nas posetiti. Srdačno, Darko Aćimović.

Reply
Aleksandra 25. avgusta 2019. - 22:55

S obzirom na to da su tekst pisale osobe koje su tamo rođene, ne sumnjamo da je tekst pisan sa dušom. Biće nam zadovoljstvo da objavimo tu vest na našem sajtu, pa nam slobodno možete poslati poruku kada Udruženje budete osnovali. Srdačan pozdrav 🙂

Reply

Leave a Comment