Tokom 19. veka se u Bačku doseljava sveštenik Stefan Paču, Cincarin poreklom, gde zajedno sa suprugom Sofijom svija porodično gnezdo. Izrodili su trojicu sinova: Lazara, Đorđa i Ivana.
I upravo će jedan od njih ostati zauvek u sećanju stanovnika naše zemlje i to kao najbolji ministar finansija, iako je studirao medicinu i najpre se posvetio lekarskom pozivu.
Kratka biografija doktor Laze
Tada na teritoriji Austrijskog carstva, u Čurugu je u domu sveštenika Stefana 1. marta 1855. godine rođen sin Lazar.
Osnovno obrazovanje stiče u svom rodnom mestu, a zatim upisuje novosadsku gimnaziju, da bi u Cirihu nastavio školovanje. Nije tamo samo studirao medicinu, već je imao prilike da upozna i potonje radikale. Najpre Nikolu Pašića, a zatim i Peru Velimirovića i Peru Todorovića. Upravo to je i trasiralo njegov životni put.
U to vreme, u Cirihu upoznaje i svoju buduću suprugu, Lenku Zaho.
Doktorsku titulu je stekao u Berlinu, kada je odbranio disertaciju o reumatizmu. Zbilo se to na Univerzitetu Fridriha Vilhelma, 3. juna 1880. godine. Kasnije je njegovu ideju razvio doktor Perdžet, britanski reumatolog, te se sa pravom smatra da je upravo doktor Lazar Paču bio pionir u modernom načinu lečenja reumatizma.
Sa Lenkom zatim dolazi u Beograd, gde otvara ordinaciju. Živeli su u Siminoj ulici broj 14. Ostalo je zabeleženo da je dva sata u toku svakog popodneva potpuno besplatno lečio siromašne građane, ali i glumce i učenike.
Iako uspešan u tom poslu, smatrao je da mu ipak ne ide naročito dobro, jer su ga više privlačile finansije i ekonomija.
Politička karijera
Mada je, praktično bio samouk, Laza se vrlo brzo pokazao kao odličan poznavalac finansija i „baratanja“ novcem uopšte. Od osnivanja je bio član Narodne radikalne stranke.
Za upravnika državnih monopola biva postavljen 1889. godine. Ali na toj poziciji ostaje samo 4 godine, a tri godine kasnije biva izabran i za odbornika Beogradske opštine. Takođe je bio postavljen i za direktora Beogradske zadruge, a obavljao je i poslove na poziciji komesara Narodne banke.
Penzionisan je 1899. godine. A član Državnog saveta postaje 1903. godine. Kako je u to doba došlo do promene vladajućih dinastija, to po dolasku radikala na vlast, Lazar Paču biva postavljen za ministra finansija i to u tri navrata.
Za njega se često navodi da je bio „lekar, koji je izlečio finansije Srbije“, ali i da je bio „apostol srpskih finansija“, te da je bio najbolji ministar finansija koga je zemlja ikada imala. A uz sve to, svedočili su mnogi da je bio izuzetno oštrouman, ali i neopterećen ličnim finansijama.
Teške mere, a narod zadovoljan
Upravo zahvaljujući njemu je zemlja uspela da izađe iz Carinskog rata, koji je potekao od Austrougarske.
Vrlo brzo po postavljenju je Lazar Paču uspeo da ostvari budžetsku ravnotežu, a samo godinu dana kasnije se pojavio i državni deficit. Mere koje su donete, nisu ni malo bile jednostavne za narod, ali se niko nije bunio, jer je cilj tadašnjeg ministra finansija bio opšti boljitak. I toga su svi bili svesni.
Zahvaljujući njemu, zaključeni su novi spoljni zajmovi zemlje, otvorena nova tržišta u inostranstvu i obezbedio je finasiranje tada vođenih balkanskih ratova, ali i kasnijeg početka Prvog svetskog rata.
Prvi čovek koji je povodom Sarajevskog atentata primio protestnu notu od Austrije, što se smatra povodom za početak Prvog svetskog rata, bio je upravo doktor Paču.
Koliko je bio strog, govori i često pominjana anegdota o tome da nije ispunio zahtev tadašnjeg kralja Petra Prvog Karađorđevića, kome je zatrebalo 200.000 tadašnjih dinara hitno. Kraljevom sekretaru je, međutim, ministar finansija odgovorio da ne može to da učini, objasnivši to ovako:
Umre kralj, ne daj Bože, a smrtan je kao svi mi. Ko će onda da vrati dug državnoj kasi?
– Zna se, Laza.
Ili političari nateraju kralja da abdicira. Ko će da plati dug?
– Opet Laza.
Nego brate, da mene ne bi bolela glava, idi ti u Kreditnu zadrugu, oni daju zajam.
Pričalo se da se kralj nije naljutio.
Preminuo je 12. oktobra 1915. godine, u naselju Vrnjci, na području Vrnjačke banje, gde je boravio zarad oporavka od bolesti. Tamo je sahranjen, da bi njegovo telo kasnije bilo preneto na beogradsko Novo groblje.
Na praznik Spasovdan 2019. godine je u njegovom rodnom Čurugu podignut spomenik najboljem srpskom ministru finansija.
Prema svedočenju njegove supruge, iza sebe nije ostavio ništa do penzije i imanja, koje je dobio u nasledstvo od oca. Želeo je da stvori bogatu i jaku zemlju, pa je smatrao da u takvoj jednoj zemlji uopšte nije potrebno da pojedinac bude bogat.
