Grk na čelu Beograda

by Aleksandra

Jedna od zvanično najstarijih zgrada duž cele knez Mihailove ulice u Beogradu je upravo ona, koja je pripadala nekada porodici Kumanudi. Poreklom Grci, članovi ove porodice su ostavili značajan trag ne samo u Srbiji, nego i u Grčkoj. U pitanju je zgrada na broju 51, u kojoj je ranije bio smešten čuveni hotel “Kod grčke kraljice” ili samo “Grčka kraljica”,

Iako ne postoje precizni podaci o pojedinim članovima te porodice, dostupne informacije jasno ukazuju da su mahom bili školovani ljudi, koji su zauzimali značajne položaje u to doba.

U svojoj knjizi “Uspon Beograda”, autor Milivoje M. Kostić pominje Jovana Kumanudija i kaže: “Bio je sin Grka hlebara, čija je pekarnica bila na Savi. Poznato je da nigde na svetu nema tako dobrog hleba kao u Grčkoj. I hleb ovog Grka sa Save nije ni u čemu zaostajao za onim što se mesio i pekao u Grčkoj. Zato se svet otimao za ovaj hleb, a pekarnica je radila dan i noć. “

Porodica Kumanudi

Kako je pravio kvalitetan hleb, Jovan Kumanudi je neprekidno uvećavao svoj kapital. Njegova pekara se nalazila pored današnjih Velikih stepenica, a u neposrednoj blizini je bio hotel koji je nosio naziv “Nacional”.

Porodica Kumanudi je vodila poreklo iz Grčke, a smatra se da su u prvoj polovini 19 – og veka došli iz grada Jedrena. Ono što je zanimljivo vezano za ovu porodicu jeste da su u skladu sa grčkom tradicijom proslavljali imendane, a ne slavu, ali je ostalo zabeleženo da su posebno poštovali Svetu Varvaru i Svetog Haralampija. Razlog za to se nalazi u činjenici da dok su boravili u Jedrenu, grad je zahvatila kuga, od koje su članovi ove porodice bili spašeni, a prema verovanju zahvaljujući zaštiti upravo tih svetitelja.

Dimitrije Kumanudi se smatra osnivačem ove porodice, a njegovi i sinovi Despine su bili i Atanasije i Đorđe. Osim njih, imao je još nekoliko sinova, ali su četvorica ostavila naročito značajan trag u istoriji.

Trojicu sinova je imao Atanasije i to Jovana, Stefana i Konstantina, odnosno Kostu.

Jovan je ostao upamćen kao “praviteljstvujući bankar”, odnosno kao osoba koja je bila vlasnik kuće u kojoj se nalazio čuveni hotel “Grčka kraljica”. Jovan Kumanudi je živeo u Beogradu, u kome je i umro, a pored ostalog posedovao je i Despotov han, ali i mnoge druge zgrade u tadašnjem Beogradu. Zanimljivo je da je on zajedno sa Milanom Milovukovićem 60 – ih godina 19. veka izdavao i trgovačke novine.

Drugi Atanasijev sin je bio Stefan, koji se obreo u Atini, u kojoj je postao profesor klasične filologije. Pored toga što je na Atinskom univerzitetu predavao latinski jezik, Stefan Kumanudi je preko 30 godina zvanično bio sekretar Arheološkog društva Grčke. A ono po čemu je on za Republiku Grčku značajan jeste što je utemeljivač Arheološkog muzeja u prestonici zemlje, a bio je i prvi koji je arheološka iskopavanja počeo da vrši sistematski. Širom Grčke se i danas koristi latinsko – grčki rečnik, čiji je tvorac upravo Stefan Kumanudi.

Atanasije je otac i čuvenom Konstantinu Kumanudiju, koji je u Srbiji ostao zapamćen kao predsednik beogradske opštine, ali i ministar finansija i po tome što je konačno dozvolio da današnji simbol prestonice Srbije – spomenik “Pobednik” bude postavljen.

Grk gradonačelnik Beograda

Godine 1874, 22. novembra je u Beogradu rođen Kosta Kumanudi, koji je ostavio značajan trag u srpskoj istoriji.

Nakon što je u Beogradu završio Prvu gimnaziju i Veliku Beogradsku školu, u oblasti prava, Konstantin Kumanudi je školovanje nastavio u Parizu, gde na samom početku 20 – og veka zvanično postao vlasnik i doktorske titule. A ono što je posebno zanimljivo napomenuti jeste da je u tom periodu bio u društvu potonjih srpskih političara, ali i umetnika, a ostalo je zabeleženo da je posebno drugovao sa pesnikom Milanom Rakićem i i piscem, odnosno diplomatom Jovanom Dučićem.

Pošto je stekao doktorsku titulu za oblast političkih nauka, vratio se u Beograd, gde jedno kraće vreme radi kao carinik, a posle toga počinje da predaje administrativno pravo u okviru beogradskog Pravnog fakulteta.

Njegova politička karijera je krenula od Demokratske stranke, a ostalo je zabeleženo da je nakon Šestojanuarske diktature postao član Jugoslovenske narodne stranke. Naročito politički aktivan, Konstantin Kumanudi uzima učešće i u skupštini Lige naroda, a u Međuparlamentarnoj Uniji u Ženevi je upravo on bio predstavnik Jugoslovenskog parlamenta. Bio je član vrlo važne delegacije, koja je funkcionisala u okviru Komisije za reparaciju u prestonici Francuske i to kao zvaničan predstavnik najpre Srba, a kasnije Srba, Hrvata i Slovenaca.

S obzirom na to da je njegova politička karijera išla uzlaznom putanjom, u nekoliko navrata je bio na čelu različitih ministarstava, a posebno se istakao u ministarstvu finansija. Zanimljivo je da je Zakon o izjednačavanju poreza on proglasio 1922. godine, te da je samo dve godine ranije učestvovao i u Ustavnoj skupštini, da bi se neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata potpuno povukao iz politike.

Bio je aktivan učesnik u Prvom svetskom ratu, a nakon njegovog završetka je upravo Konastantin Kumanudi bio jedan od članova Komisije za utvrđivanje bugarskih zločina na tlu Srbije, tokom okupacije, koja je bila osnovana na međunarodnom nivou.

Simbol Beograda postavljen zahvaljujući jednom Grku

Kako je u periodu od polovine avgusta 1926. godine, pa do polovine februara 1929. Konstantinos Kumanudi bio na čelu grada Beograda, to je prvenstveno ostao upamćen po tome što je u velikoj meri dao moderan izgled prestonici Srbije.

Međutim, uz njegovo ime se vezuje i postavljanje spomenika, koji je danas simbol Beograda.

Naime, Ivan Meštrović je izvajao skulpturu, koja je nosila naziv “Vesnik pobede”. Poznat je podatak da se dugo razmišljalo gde će današnji Beogradski pobednik da bude postavljen, ali uprkos postavljenju temelja na Terazijama polovinom 1927. godine, mnogi su se bunili ne samo protiv same lokacije, nego i protiv toga kako spomenik izgleda.

Brojni akademici, ali i ugledni ljudi toga doba su naširoko raspravljali o tome gde će biti postavljen ovaj spomenik. Toj raspravi su se priključile i određene organizacije za prava žena, kojima je posebno smetalo što će praktično u centralnom jezgru Beograda biti postavljen spomenik golog muškarca. Septembra meseca 1927. godine je prethodno oformljena umetnička komisija donela odluku da ovaj spomenik može da bude postavljen na obodu samoga grada, odnosno kako je bilo navedeno “na grebenu grada Beograda, na ušću Save i Dunava”.

Iako nije Kosta Kumanudi zvanično potpisao tu odluku, već njegov zamenik Kosta Jovanović, spomenik Beogradskom pobedniku je postavljen tamo gde i danas stoji.

Zvanično je 7. oktobra 1928. godine, kada je obeležavana godišnjica proboja Solunskog fronta on otkriven.

Kosta Kumanudi – politička aktivnost

Nažalost, politička karijera Konstantinosa Kumanudija nije se baš završila slavno, jer je ostao upamćen kao jedan od potpisnika Apela srpskom narodu, koji je zvanično objavljen 1941. godine, 13 avgusta. Taj apel je pozivao, praktično govoreći na saradnju sa Vladom Milana Aćimovića, odnosno Milana Nedića, te je prećutno narod bio pozvan da prihvati nemačku okupaciju.

Iako nije uzeo učešće u formiranju vlade Milana Nedića, te uopšteno u javnom životu, Kosta Kumanudi je čak tri puta bio hapšen, a zabeleženo je i da je bio interniran u Banjički logor.

Pošto je rat bio završen, upravo je on bio ponovo uhapšen, a tadašnja komunistička vlast mu je na teret zvanično stavljala i izdaju, ali i ratne zločine. Smatra se da je to bilo prvenstveno zbog potpisivanja prethodno pomenutog apela, a tokom tog procesa je on osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 18 meseci, dok je istovremeno izgubio i građanska i politička prava, te mu je celokupna imovina konfiskovana, a izgubio je i roditeljsko pravo na dve godine.

Podaci pokazuju da je zatvorsku kaznu služio u Sremskoj Mitrovici, a već 1948. godine, odnosno samo godinu nakon odslužene kazne, Kosta Kumanudi je ponovo uhapšen i to zato što je bio prokazan da je osnovao potpuno ilegalni odbor, čiji je osnovni cilj bio da se bori protiv tadašnje vlasti. Sve to međutim ničim nije dokazano.

Mada je zvanično od strane prekog suda bio čak na 10 godina zatvora osuđen, a uz obavezan prinudni rad, kazna mu je smanjena, upravo zbog tada vrlo lošeg zdravstvenog stanja i starosti. Nakon odslužene tri godine strogog zatvora sa prinudnim radom, Konstantin Kumanudi je na slobodu izašao kada je imao već 82 godine.

Poživeo je posle toga još šest godina, te je umro u Beogradu 27. novembra 1962, odnosno u svojoj 88 godini.

Treba napomenuti da ovaj veliki čovek još uvek nema spomenik u prestonici Srbije, niti ulicu koja nosi naziv po njemu, iako je upravo on posredno zaslužan za postavljanje jednog od simbola grada Beograda.

PREPORUČUJEMO

2 Komentara

Aleksandar Kumanudi 25. avgusta 2019. - 22:47

Kao jedan od potomaka porodice Kumanudi, ne direktno Koste, zahvaljujem se za obrađenu temu. Ima tu još puno da se kaže, između ostalog i to da je Kosta Kumanudi tada postavio i dva patrijarha, naša porodica je i ktitor crkve Aleksandar Nevski, učestvovali smo finansijski i u izgradnji Narodnog pozorišta…. pozdrav

Reply
Aleksandra 25. avgusta 2019. - 22:53

Dragi Aleksandre, trudimo se da pišemo o temama, o kojima se ne piše baš često, vezano i za Grčku i za Srbiju, odnosno i za Grke i za Srbe. Gospodin Kosta Kumanudi je samo jedan od članova vaše cenjene porodice, koji zavređuje pažnju, iako bi trebalo pisati i o ostalima koji jesu ostavili trag u Beogradu.
S obzirom na to da nažalost nema baš mnogo informacija na internetu o tome, biće nam čast da objavimo i ono što vi znate, kao njihov potomak.
Ukoliko ste raspoloženi da nam u tome pomognete, pišite nam na grckaisrbija@gmail.com

Reply

Leave a Comment